Kratko i bez odluka

Dopisnici u Briselu nisu mogli da veruju svojim očima: prvi put u istoriji je sastanak na vrhu Evropske unije završen dan ranije nego što je trebalo. U normalnim okolnostima, čelnici 28 država ili vlada prepiru se o svakoj sitnici. To je u prošlosti najčešće dovodilo do produžavanja samita i mukotrpnih noćnih zasedanja. Ovoga puta, predsednik Saveta EU je, već posle večere oko 11 uveče, objavio: „Završili smo“. Drugog dana samita danas (19.12.) neće ni biti.

Ovo je bio prvi samit kojim je predsedavao Donald Tusk. On je, kao predsednik vlade Poljske, već sedeo na 47 takvih sastanaka, tako da ima veliko iskustvo. Zato je na dnevni red i stavio samo dve tačke: buduću politiku Evropske unije prema Rusiji i investicioni program EU kako bi se podstakao rast njene privrede. I u jednom i u drugom u Uniji vlada kolika-tolika sloga, a o svim ostalim pitanjima raspravljaće se na sledećem samitu u februaru naredne godine.

Sankcije Rusiji: ni slabije, ni oštrije

Kada je reč o Rusiji, Evropska unija želi da nastavi sa onim što zovu „dvostruka strategija“. To znači da će s jedne strane postojeće ekonomske sankcije ostati, ali istovremeno ostaju otvoreni svi kanali kako bi se postiglo diplomatsko rešenje sukoba na istoku Ukrajine i oko aneksije Krima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je stav Evropske unije prema Rusiji od početka bio jasan: „Mislim da smo ove godine pokazali da mi, kao Evropska unija, možemo jedinstveno da odgovorimo na takav izazov. S jedne strane smo Rusiji uputili jasnu poruku, a s druge – da neprestano pokazujemo spremnost na kompromis. I kao treće, podržali smo Ukrajinu.“

Nemačka kancelarka tu spada u veliku većinu predsednika država ili vlada Evropske unije koji misle da sankcije Rusiji ne bi trebalo ublažiti. O tome se međutim razmišlja u Italiji i Češkoj, čiji predstavnici smatraju da sankcije protiv Moskve imaju negativan efekat i na privrede nekih zemalja Evropske unije. Litvanija se sa svoje strane zalaže za još oštrije sankcije protiv Kremlja, a predsednica te zemlje Dalija Gribauskajte još jednom je optužila Vladimira Putina da je „kriv za krvavi sukob u Ukrajini“.

Oprezno i sa pomoći Ukrajini

Ipak, mišljenje čelnika Evropske unije jeste da su sankcije protiv Rusije već počele da pokazuju svoje efekte, iako šefica diplomatije EU Federika Mogerini ne misli da bi bilo iko trebalo da se raduje zbog toga što rublja gubi vrednost i što ruska ekonomija ima sve većih problema: „Novčane poteškoće Rusije nisu dobra vest, ni za Rusiju, niti za Ukrajinu, Evropu ili za ostatak sveta“, upozorila je Mogerini u Briselu.

Kada je reč o samoj Ukrajini, evropski lideri načelno podržavaju vladu u Kijevu, ali su oprezni kada je reč o konkretnoj pomoći. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko upozorio je da je njegova zemlja na ivici bankrota. On je želeo da i lično kao gost prisustvuje sastanku u Briselu, ali predsednik Saveta Tusk ipak nije hteo da ga pozove.

I po tom pitanju je, inače, Evropska unija bila uglavnom jedinstvena. Tako je i nemačka kancelarka Merkel još jednom ponovila: „Mi želimo da pomognemo Ukrajini, ali pod pretpostavkom da ona zaista i sprovede korenite ekonomske reforme i masivno i energično krene u borbu protiv korupcije.“ Ipak, EU je još ranije preuzela deo računa za gas koji ove zime Rusija isporučuje Ukrajini.

Investicioni fond odobren, mnoga pitanja ostala otvorena

Upravo kao i kada je u pitanju Rusija i Ukrajina, lideri Evropske unije složni su i o načelima novog evropskog investicionog fonda kojim predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker želi da podstakne privredni rast Unije. Ipak, tu još nema odgovora na čitav niz pitanja, upozorava predsednica Litvanije Gribauskajte. Nije jasno, recimo, da li će Junker sa 21 milijardom evropskog novca zaista i uspeti da privuče privatne investitore kako bi obim fonda „naduvao“ na 315 milijardi evra. Isto tako, još uvek nije jasno ni to koji će projekti u Evropskoj uniji biti poticani, niti to po kojim kriterijumima će se o tome odlučivati.

Zato vlade Evropske unije žele jasnija „pravila igre“ pre nego što odobre novac za taj fond. Doduše, italijanski premijer Mateo Renci tu odluku već slavi kao „kraj politike štednje“ u Evropskoj uniji, ali nemačka kancelarka ne misli tako. Ona podseća da se i ti državni rashodi moraju navesti u budžetu svake od država i da su tu sva pravila ostala ista: „Sve to mora se sprovesti unutar postojećih propisa o privrednom rastu i stabilnosti. Naravno, tu se mogu koristiti instrumenti fleksibilnosti, ali unutar zacrtanih granica“, naglasila je Merkel. Ukratko: investicije – da, ali i državni deficiti i državni dugovi moraju ostati u okviru granica iz Mastrihta.

Evropska komisija bi već krajem januara trebalo da objavi predlog kako bi taj investicioni fond trebalo da se koristi. Junkera na to požuruje i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc koji upozorava da je Evropljanima „dosadilo da najavljujemo nekakve projekte, a onda moramo da saopštavamo da za njim nemamo novca.“

Spisak želja zemalja Evropske unije kada je reč o tome kako potrošiti taj novac veoma je dugačak. U Brisel su stigle želje koje se kreću od mostova na autoputevima i dečijih vrtića, pa do želje Velike Britanije da evropskim novcem izgradi atomsku elektranu – kod tog britanskog predloga već su se uzburkali evropski duhovi koji to nikako ne žele da dozvole.

I na kraju, nakon samita, svim akreditovanim novinarima stigla je i poruka portparolke Evropske komisije da će ovakvi susreti na vrhu i ubuduće trajati samo jedan dan. Ipak, nema malo diplomata u Briselu koji ozbiljno sumnjaju da će predsednik Saveta EU Tusk uspeti da ostvari ideju sa ovakvim „mini-samitima“ – bar ne onda kada na dnevni redu dođu pitanja o kojima ne vlada tolika sloga.