Sajam u znaku robota

Industrija na dohvat ruke ili bolje rečeno „na dodir“. Tako bi se mogla opisati atmosfera na čuvenom Hanoverskom industrijskom sajmu. U ogromnim halama su instalirani čitavi proizvodni pogodni, nevažno da li je reč o proizvodnji automobila ili mobilnih telefona. Jer cilj je uvek isti: najefikasnija, najfleksibilnija i u isto vreme energetski najštedljivija proizvodnja. Pri tome, o problemima iz sveta industrije na Sajmu u Hanoveru, ne govori se samo u teoriji. Mogućnosti se tu mogu testirati praktično, kaže šef Sajma Johen Kekler.

Nemačka industrija diktira standarde

„Proizvođači širom sveta često moraju da budu individualni u procesu proizvodnje, ali u isto vreme moraju biti konkurentni. Digitalizacija je omogućila da pogoni više ne moraju da budu kruti i samo na proizvodnju jednog proizvoda koncentrisani“, dodaje Kekler. Šta to konkretno znači? Ubuduće bi informacije relevantne za proizvodnju trebalo da budu u samom proizvodu. Time bi mašine od delova i proizvoda direktno dobile instrukcije, šta i kako treba da budu obrađeni, spojeni ili ofarbani. „Želimo da ukažemo na sve mogućnosti, pa tako i na raznolikost, koja je moguća i samoj proizvodnji“, poručuje šef Hanoverskog sajma. Najveći industrijski sajam u svetu profitira od odluke nemačkog industrijskog sektora, kojom se još pre par godina u fokusu našla tema „Industrija 4.0“. Sugestija je naišla na odobravanje i veliko interesovanje među privrednicima, bilo da je reč o velikim koncernima ili srednjim preduzećima.

Međutim, među izlagačima na sajmu nisu samo nemačke firme. Štandove je zakupilo preko 5.000 preduzeća iz 65 zemalja sveta. Ipak, Nemci u toj oblasti važe za svetske lidere. Zbog toga koncerni poput Simensa, žele da se predstave u najboljem svetlu. Odlučili su se za modernu automobilsku proizvodnu liniju. Ekart Ebele, šef sektora za industrijsku automatizaciju u nemačkom gigantu, priča kako se industrija danas suočava se težim izazovima, pre svega u pogledu fleksibilnosti. Automatizacija u tome igra presudnu ulogu. Ne samo da se povećava energetska efikasnost u proizvodnji, nego se brže odgovara i potrebama tržišta. Optimalna i efikasna proizvodnja je nešto što postaje standard.

Prilagodljivi standardi i sistemi

I na štandu nemačke, uticajne softverske kompanije SAP, mogu se testirati kontrolni sistemi, koji olakšavaju proizvodni proces. „Saradnja i interakcija nas čine jačim“, kaže Martina Vajdner iz te informatičke firme, ističući koliko je važna kompatibilnost sistema u proizvodnji. OPCUR omogućava otvorenu komunikaciju sa brojnim softverskim rešenjima. „Sistemi mogu da komuniciraju sve vreme i brzo da se prilagođavaju promenama. Dakle, poruka za proizvođače je okrenite se otvorenim, prilagodljivim standardima i sistemima, time ćete postati daleko fleksibilniji.“

Apel kancelarke Merkel

Ali ukoliko su sistemi u proizvodnim pogodnima u poziciji da komuniciraju, ne vodi li to ka fabrikama, u kojima ubuduće neće biti ljudi? To je pitanje koje proganja i kancelarku Angelu Merkel, koja je sinoć, 6. aprila, otvorila Sajam industrije u Hanoveru. Živimo u svetu promena, rekla je kancelarka i podvukla: „Ali i u konceptu – Industrija 4.0, važi pravilo. Privreda bi trebalo da služi ljudima, a ne obrnuto.“

Istovremeno, nemačka industrija je pred velikim izazovom, s obzirom da teži liderskoj poziciji u svetu, u toj oblasti. „Hoćemo li zadržati ulogu predvodnice u tradicionalnim privrednim oblastima i u vremenima u kojim informacione tehnologije igraju veoma važnu ulogu?“, pitanje je koje zanima i kancelarku Merkel.

Briga zbog Rusije

Nemački industrijalci su optimistični, veruju da su u poziciji da prate trendove i da odgovore izazovima tržišne ekonomije. Doduše, i pored očigledne samouverenosti u razgovorima koji se ovih dana vode u Hanoveru, može se naslutiti i zabrinutost za poslove sa Rusijom. Prošle godine je partnerska zemlja na Hanoverskom sajmu bila Rusija, a specijalni gost, predsednik Vladimir Putin. Tako nešto ove godine ne bi bilo moguće.

Predstavnici uticajnih nemačkih kompanija brinu se zbog posledica sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, posebno nakon najava da bi one mogle biti i pooštrene. Florijan Harting je nemački privrednik, predstavnik preduzeća koje imaju poslove sa Rusijom. On strahuje da bi „u slučaju oštrih sankcija mogli da pretrpe poslovi sa partnerima na Istoku i to u dvocifrenom, milionskom iznosu.“ Posledice ne bi osetili samo pogoni koji se nalaze u Rusiji, već i tzv. dobavljači i liferanti iz drugih zemalja. Harting kao primer navodi poslove u proizvodnji kablova, koji su važni za železnički i mašinski sektor.

Ove godine je uloga partnera u organizaciji Sajma industrije u Hanoveru poverena Holandiji. Sa nemačkim susedom poslovi se ugovaraju bez problema. Ipak, među ovogodišnjim izlagačima na Sajmu industrije dominiraju proizvođači iz Kine i Italije, tek na trećem mestu je 250 firmi iz Holandije.

Autor: Henrik Beme / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković