Sa fotografskim aparatom kroz rat i u krevet

U Berlinu se u Martin Gropius zdanju, na godišnjicu završetka Drugog svetskog rata, prikazuje prvi put izložba sa nepoznatim radovima ruskog fotografa. Jevgenij Haldej je najveći nepoznati autor među fotografima. Najpoznatija fotografija koju je snimio jeste vojnik Crvene armije na kupoli zgrade Rajhstaga koji postavlja zastavu Sovjetskog Saveza, označavajući pad Hitlerove Nemačke.

„Zastavu mu je sašio jedan sused a on ju je sakrio ispod uniforme i popeo se sa dvojicom vojnika na zgradu Rajhstaga, gde je napravio čuvenu fotografiju. I to ne sa prednje strane gde su samo drveće i ruševine. Iza zgrade se vide ostaci grada, Brandenburška kapija, oštećena arhitektura. To je bilo veoma pametno sa njegove strane mada on sam nije znao da će taj motiv postati simbol otpora."

Zastava na Rajhstagu retuširana

Ernst Voland, selektor izložbe u Berlinu je Jevgenija Haldeja upoznao početkom devedesetih u Moskvi i smatra ga velikim imenom dokumentarne fotografije. Pri tom je interesantno pomenuti da je upravo ta poznata fotografija naknadno retuširana. On je i inače često manipulisao fotografiom ali je uvek isticao da je to radio kako bi naglasio važnost nekog događaja.

„Jedan od dva časovnika koja drži vojnik na fotografiji naknadno je retuširan. Posle je dodao i oblake kako bi fotografija bila dramatičnija.“

Rano opredeljenje za ratnu fotografiju

Jevgenij Haldej, rođen je 1917. u jevrejskoj porodici u Ukrajini. Rano je upoznao užase XX veka. Majka mu je nestala u pogromu kada je imao godinu dana. Oca i skoro svu braću i sestre su 1941. godine ubili nacisti. Sa dvanaest godina je od bakinih naočara napravio prvi fotoaparat. Baka mu je posle kupila prvi pravi aparat. Haldej je bio samouk a prve fotografije objavio je sa 15 godina.

Nakon prvih radova za regionalne novine, 1936. odlazi u Moskvu i postaje fotoreporter sovjetske novinske agencije TAS. I pored ratnih uslova u kojima su nastale njegove fotografije sa ratišta, on je uvek brižljivo birao temu i kompoziciju za fotografije, kaže selektor izložbe Ernst Voland.

Radio uz pucnjavu iznad glave

„Treba se prisetiti da je taj čovek radio suočen sa velikom opasnošću, dok mu je pucnjava odjekivala iznad glave. Pričao mi je da je jednom bio pričvršćen spolja na donji deo aviona i da je tako sa visine snimao fotografije. To pokazuje do koje mere se hrabro probijao kroz život, i koliko je rizikovao. I pored svega toga uspevao je da u pravom momentu pritisne okidač i intuitivno izabere motiv."

U leto 1945. Haldej je službeno slikao konferenciju u Podtsadmu. U Berlinu je upoznao američkog fotografa Roberta Kapu sa kojim su ga stalno upoređivali. Kapa mu je poklonio američki fotoaparat koje je upotrebljavao i njime je Haldej 1946. godine slikao Nirnberški proces. Poslednje snimke Hermana Geringa napravo je Jevgenij Haldej.

Na Zapadu kupio željenu kameru

1948. godine je bio prinuđen da se povuče iz TASa zbog rastućeg antisemitizma u SSSR. Posle je radio za Pravdu. Do kraja života bio je opsednut fotografijom. Kratko pre smrti 1997. došao je u Berlin i u jednoj radnji od svog prvog honorara sa Zapada, kupio, na veliko iznenađenje Ernsta Volanda, fotoaparat Rolifleks.

„Platio ga je 10.000 maraka, ceo honorar je dao za aparat. Kad smo ga pitali zašto je to uradio, rekao je da nikada sebi nije mogao da priušti taj fotoaparat. Još je dodao da mu je umrla žena i da sad aparat može da nosi i u krevet.