Rušdijeva fatva: 25 godina posle

Četrnaestog februara 1989. godine, tadašnji iranski duhovni vođa Ajatolah Homeini, izdaje verski edikt u kojem britansko-indijskom romanopiscu Salmanu Rušdiju izriče fatvu (priziva smrt), zbog objavljivanja kontroverznog dela „Satanski stihovi“, za koje mnogi muslimani kažu da je „uvreda za Islam i nipodaštavanje proroka Muhameda“. Termin „satanski stihovi“ odnosi se na izmene Kurana u Rušdijevoj imaginarnoj priči i preveliku sličnost junaka u tom romanu sa zaštitnicima muslimanske vere. U trećem poglavlju tog dela, autor piše i o fanatičnom religijskom lideru, koji boravi u izgnanstvu, što mnogi povezuju sa Homeinijevim boravkom u Parizu.

Objavljivanje Rušdijevog romana izazvalo je talas nasilja i dovelo do zabrane knjige u muslimanskom svetu (u državama poput Indije, Bangladeša, Indonezije i Pakistana). Britansko-indijski autor je zbog svog dela, prinuđen na život sa policijskom zaštitom. „Kada je prvi put optužen za vređanje islama, bio je zbunjen. Verovao je da je stvorio umetničko delo sa fenomenom otkrovenja i to sa aspekta jednog nevernika. Ipak, nije mu bilo jasno, kako je ono što je napisao uvredljivo“, piše Rušdi u trećem licu, u memoarima o fatvi, tvrdeći da su optužbe bile „neosnovane“.

Pravo na uvredu?

„Ako se osećate uvređenim, to je vaš problem“, rekao je Rušdi na promociji autobiografske knjige u Berlinu, 2012. godine. „Biti uvređen zbog sadržaja knjige prilično je teško. Jer kada knjigu zatvorite, ona više nema nikakvu moć da vas uvredi.“

Da li je bes muslimana, koju su izazvali „Satanski stihovi“ zaista bio nerazuman? Da li je protivljenje fatve bilo neosnovano, a Rušdi neopravdano stavljen na stub strama? I da li pisci uopšte imaju pravo da vređaju druge, pozivajući se pri tome na slobodu izražavanja?

Dvejn Rajan Menezes, naučni saradnik sa Univerziteta u Kembridžu, stručnjak za istoriju religije, tvrdi da je teško imati razumevanja za one, koji ne priznaju bogatstvo i raznolikost islamskog sveta. „Međutim, sposobnost da se toleriše neslaganje sa drugima i dozvoli sloboda izražavanja, govore o snazi i zrelosti civilizacija. Mene zbunjuje to što ljudi iz jedne od najbogatijih civilizacija na svetu, nisu među vodećima, koji zagovaraju toleranciju“, kaže Menezes.

Britanski stručnjak tvrdi da je fatva koja je tada objavljena protiv Rušdija, povredila članove 18. i 19. Povelje o ljudskim pravima, koje garantuju pravo na slobodu misli, savesti i izražavanja. „Za mene sadržaj fatve ukazuje pre svega na nezrelost, a optužbe su, naravno, neosnovane.“

Uticaj fatve

Sedmog marta 1989. godine, Velika Britanija prekida diplomatske odnose sa Iranom. Deset godina je moralo da prođe, kako bi se strasti na relaciji Teheran-London delimično smirile. Iranski lider Muhamed Katami izjavljuje da njegova zemlje „neće pružati ni podršku, a neće biti ni prepreka u eventualnim pokušajima atentata na Rušdija.“ Istovremeno, iranski tvrdolinijaši ne odustaju od „smrtne kazne“ za kontroverznog autora.

Ipak, sve do septembra 2012. delovalo je kao da su napetosti splasnule. A onda se pojavljuje niskobudžetni američki film naslovljen „Nevinost muslimana“. Pakistan i Avganistan bivaju zahvaćeni nasilnim protestima. „Mnogi muslimani su taj film doživeli kao eho Rušdijevih 'Satanskih stihova'“, smatra Emris Šumejker, stručnjak za komunikacije i istraživač na Londonskoj visokoj školi ekonomije. Zbog toga i ne iznenađuje odluka iranske verske fondacije „15 Kordad“ da uveća novčanu nagradu za Rušdijevu glavu sa 2,1 na 2,5 miliona evra.

Šumejker ističe da se interakcija između ljudi iz različitih sredina i sa drugačijim pogledom na svet promenila, zahvaljujući informatičkom dobu. „Više nema tog luksuza u izolaciji. Posledice svega toga su radikalne pozicije određenih ljudi, koje su zapravo osmišljenje sa ciljem da budu apel na interesne grupe.“

Politika i književnost

Rušdi nije jedini autor koji je isprovocirao muslimanske vernike. Godine 1993. bangladeška književnica Taslima Nasrin objavljuje romane „Lajja“ (Sramota), koji izaziva bes među mulimanima u Indiji i okolini. Po istom scenariju, najpre se organizuju protesti, a onda stižu i pretnje smrću, koje autorku pimoravaju na skrivanje i bekstvo. Dvanaest godina kasnije, danski list „Julands-Posten“ objavljuje satirične karikature sa likom proroka Muhameda.

Stručnjaci tvrde da su novim napetostima značajno doprineli teroristički napadi u SAD (11. septembar 2001), ali i američka invazija na Avganistan. Muslimanski svet se poslednjih godina „višestruko radikalizovao“. Pretnje koje su nekad bile adresirane na jednog ili dva književnika, poput Rušdija i Nasrimove, u međuvremenu su se proširile na daleko veći broj autora i intelektualaca u svetu.

Autori: Šamil Šams / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković