Rusija „pokazuje zube“ na Arktiku

Trojica aktivista međunarodne nevladine organizacije Grinpis (Greenpeace), sud u Murmansku, na severu Rusije, osudio je na po dva meseca zatvora zbog, kako se navodi, napada na naftnu platformu „Priraslomnaja“ na Arktiku sredinom septembra. Platformom upravlja ruski energetski koncern Gasprom i reč je o veoma važnom izvorištu crnog zlata. Procenjuje se da se na tim prostorima nalazi 70 milijardi tona nafte.

Grinpis nije odustajao, rešio je da da ruske vlasti, po svaku cenu uveri u neophodnost da se eksploatacija nafte u tim krajevima, započeta još 2011. godine, obustavi. U akciji izvedenoj 18. septembra, ruska obalska straža odlučuje da interveniše i pucnjavom u vazduh, najpre iz topa, a onda i iz mitraljeza, upozorava aktiviste nevladine organizacije. Dvojica njih su prilikom pokušaja da se sa broda prebace na platformu, uhapšeni.

Dan kasnije priča se pretvara u scene iz akcionih filmova. U akciju kreću helikopteri. Ruski specijalci se konopcima spuštaju na holandski brod „Arktik Sanrajz“ i izvode akciju hapšenja posade. Brod ledolomac stiže u murmansku luku.

Aktivisti Grinpisa nisu pirati

Navode iz optužnice u kojoj se pominjalo i piratstvo, Karoline fon Gal naziva „potpuno apsurdnim“. Ona je profesorka na Institutu za istočno-evropsko pravo na univerzitetu u Kelnu i stručnjak za rusko zakonodavstvo. „Sporno je to što krivični zakon piratstvo definiše kao razbojništvo, a to znači da se otima nečije vlasništvo“, kaže Galova i dodaje: „Kompletna akcija u pozadini mora da ima nasilni karakter. Ona mora biti izvedena pod pretnjom ili upotrebom sile.“ Za nju je ponašanje ruskih vlasti primer demonstracije moći i zastrašivanja.

I Kristof van Liven iz nemačkog ogranka Grinpisa, ne vidi pravni osnov za krivično gonjenje njegovih kolega. Van Liven tvrdi da je brod bio u međunarodnim vodama. On akciju ruskih vlasti smatra neprimerenom, navodeći da je reč o mirnim protestima koje Moskva na duže staze, očigledno želi da obeshrabri.

Ksenija Vahruševa je šefica ekološke organizacije „Belona“ iz Sankt Peterburga. I ona kritikuje reakciju ruskih organa, uključujući i pravni postupak protiv Grinpisa. „Reč je o pokušaju da se ljudima pripiše krivično delo, koje nisu počinili“, kaže Vahruševa u razgovoru za DW.

U međuvremenu se od pravnog postupka distancirao i predsednik Vladimir Putin. „Zaštitnici životne sredine nisu pirati“, rekao je šef Kremlja. Doduše, on Grinpisu prebacuje narušavanje međunarodnog prava i ugrožavanje bezbednosti radnika na naftnoj platformi. U svojoj oceni, ruski predsednik je dobio podršku više stručnjaka. Jer platforma „Priraslomnaja“ je visoko-rizičan objekat, kaže Mihail Voitenjko, ekspert za pomorski saobraćaj. Grinpis je svesno želeo da dovede do rizične situacije, smatra taj stručnjak.

Zakon omogućava visoke kazne

Akcija Grinpisa od pre dve sedmice nije prvi pokušaj organizovanja protesta na Arktiku. Još od 2012. godine su zaštitnici životne sredine pokušavali da se domognu sporne ruske naftne platforme. Upornost je došla do izražaja onog trenutka kada su ruske vlasti objavile procene o naftnom bogatstvu u tom delu zemlje.

Zvanični podaci govore o mogućoj eksploataciji 86 milijardi kubnih metara gasa godišnje i 26,6 miliona tona nafte do 2020. godine. O mogućim posledicama i katastrofama Moskva ne govori. Zato je Grinpis na sve moguće načine pokušavao da skrene pažnju ruske i svetske javnosti, čak i protestima u ruskoj prestonici.

O mogućim zatvorskim kaznama, kelnski stručnjak Fon Gal, kaže da se nijedan scenario ne može isključiti i podseća na slučaj ruskog pank benda Pusi Rajot. Članice tog benda osuđene su na dve godine zatvora. „Vlasti u Rusiji imaju veliki prostor za manevrisanje. To im omogućavaju zakoni“, ističe nemačka pravnica, navodeći kako se rusko pravosuđe našlo u prilično represivnoj fazi, nakon velikih protesta opozicije u zemlji.

Autori: Roman Gončarenko / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković