Rusija će samo ubrzati pregovore SAD i EU

Od leta prošle godine traju pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije o slobodnoj trgovinskoj zoni i sporazumu koji će omogućiti njeno uspostavljanje – TTIP, (Transantlantic Trade and Ivenstmnet Partnership). Pre svega, vode se opsežni razgovori o ukidanju carina, bezbednosnim standardima, tehničkim normama… Cilj ove nove - i na svetu najveće zone, bilo bi stvaranje privrednog prostora sa više od 800 miliona potrošača. Stručnjaci procenjuju da bi uvođenje slobodne trgovinske zone, bruto-društveni dohodak unutar EU uvećao za oko 0,5 odsto, a u SAD nešto manje od toga. Budući partneri do sada nisu uspevali da se dogovore o mnogo toga, ali sada se može čuti mišljenje stručnjaka, koji tvrde da će kriza u Ukrajini pregovore između Vašingtona i Brisela verovatno ubrzati i olakšati.

„Transatlanska slobodna trgovina trenutno je važnija nego ikada ranije. Mislim da bismo mogli da iskoristimo ovaj trenutak i da pregovore agresivnije ubrzamo, kako bismo došli do konačnog sporazuma. Upravo u ovakvim kritičnim trenucima, privredni savezi su važniji nego inače. Naša bezbednosna strategija takođe bi mogla da ima koristi od tesnih privrednih veza jer bismo tako Putina mogli ekonomski da izolujemo“, mišljenje je republikanskog poslanika u američkom Kongresu, Čarlsa Denta.

Ali pre nego SAD i EU konačno sklope dugoočekivani sporazum, biće neophodno uklanjanje još nekih prepreka. Trenutno, pregovorima (koji su prema mišljenju mnogih nedovoljno transparentni) nije zadovoljna nijedna strana. Najglasniji su zaštitnici životne sredine i udruženja koja štite interese potrošača u Evropi, koji se pribojavaju da potpisivanje sporazuma, moglo da dovede do negativnih promena standarda u mnogim pitanjima.

Bojazan pre svega postoji zbog eventualnog uvoza američkog „hormonskog“ mesa i genetski modifikovanih namirnica. Složnosti za sada nema ni u domenu zaštite podataka, ali ni u pravilima koja regulišu investiranja i raznih drugim pravila, koja se razlikuju od države do države EU. „Ujediniti sva ova pravila a da obe strane budu zadovoljne, veoma je teško. Istina je, i nju bismo morali da prihvatimo, da na raznim poljima, imamo isuviše različita stajališta i različite želje“, tvrdi nemački ambasador u Vašingtonu, Peter Amon.

Zaštita specijaliteta

Amerikanci se nadaju slobodnom ulasku na tržište njihovih agrarnih proizvoda. Sa čuđenjem i nerazumevanjem, gleda se na težnje Evropljani da zaštite svoje proizvode i to po svaku cenu. Naime, jeftine kopije „Made in SAD“ za Evropljanje ne dolaze u obzir pre svega kada je reč o regionalnim specijalitetima pojedinih zemalja kao što su parmezan (sir) i bolonjske kobasice.

Ali osim hrane, Amerikancima je važna, možda čak i najvažnija jedna druga stavka – a to je gas. „Moramo hitno da razgovaramo o uvozu američkog gasa u Evropu. Amerika bi Evropi morala pomogne u prevazilaženju zavisnosti od ruskog gasa“, dodaje Dent. Prema postojećim planovima, SAD bi u sledećih šest godina bi mogle da postane glavni izvoznik gasa u Evropu. Zahvaljujući najnovijoj „fracking“ tehnologiji, Amerikanci nameravaju da proizvedu daleko više gasa, nego što mogu da potroše. Doduše, prema aktuelnim propisima, SAD gas mogu da izvoze samo u one zemlje sa kojima imaju sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini.

NSA više nije prepreka?

„U Briselu moramo ponovo da razgovaramo o NSA i mogućim zloupotreba do kojih bi ponovo moglo doći“, navodi Dent i dodaje, kako je logično da se razgovori o boljoj zaštiti ličnih podataka nastave. Međutim, kriza u Ukrajini i opasnosti koje stižu iz Moskve, mogle bi što-šta da promene. „Uveren sam da je strateški značaj slobodne trgovinske zone, znatno uočljivija nego ranije. Više nije samo reč o privrednom značaju, već ovaj sporazum postaje i politička tema“, veruje Dent. A tome se nadaju i stručnjaci tajnih službi – afera NSA svakako će ponovno doći na dnevni red u Briselu, u to nema sumnje, ali ona najverojatnije više neće biti prepreka nastavaku pregovora – zahvaljujući upravo Putinu!

Autor: Antje Pasenhajm / Željka Telišman
Redakcija: Jakov Leon