Referendum usijao društvene mreže

U iščekivanju glasačkog dana, atmosfera na društvenim mrežama se usijala – kako u Škotskoj, tako i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kao što je bio slučaj u gotovo svakoj predizbornoj kampanji od pojave Fejsbuka i Tvitera, aktivisti iz oba štaba kreirali su posebne strategije za delovanje na društvenim mrežama, kao vid direktne komunikacije s glasačima. Uz pomoć haštagova #indyref (referendum o nezavisnosti), #VoteYes (glasaj „za“), #LetsStayTogether (ostanimo zajedno), ili #BetterTogether (bolje je zajedno), političari i njihove pristalice izražavaju svoje – ponekad emotivne – stavove.

Čak se i javne ličnosti pridružuju debati, rizikujući tako da izgube neke fanove, ili pak dobiju nove, u zavisnosti od toga koju stranu zastupaju. Reklamne kampanje kreirane da proizvode viralni efekat postavile su nove trendove, između ostalog – da sve vreme podstiču kontroverze.

Evo i pregleda različitih pogleda koji su se mogli uočiti na društvenim mrežama u susret glasanju o nezavisnosti 18. septembra 2014.

Pomešane emocije na Tviteru

Kad je osvanula vest da je druga kraljevska beba na putu, lider Škotske nacionalne partije Aleks Salmond nije se libio da odsvira gajde naglašavajući škotske titule vojvode i vojvotkinje od Kembridža.

I muzičar Bili Breg iskoristio je priliku da iskaže sažaljenje prema Engleskoj.

Komičar Frenki Bojl prokomentarisao je pitanje nezavisnosti u svom duhovitom maniru:

Na strani onih koji su protiv nezavisnosti je autorka „Harija Potera“ Džoan Ketlin Rouling, koja je svoj stav metaforično iskazala:

Protiv nezavisnosti je i bivši član „Bitlsa“ Pol Mekartni, koji je zbog iznošenja takvog stava primio packe od druge strane.

Sarkazam na Jutjubu

Dva pokreta – „za“ i „protiv“ – koriste i JuTjub kako bi poslali poruku. Oni koji su za nezavisnost Škotske mogu pogledati spotove u kojima je zastupljen izuzetno optimističan pogled na Škotsku kao 20. na listi najbogatijih zemalja sveta.

A ukoliko baš i niste pristalica nezavisnosti, onda možda isfrustrirana škotska domaćica treba da vam održi lekciju.

Taj video je deo kampanje #BetterTogether, ali su internet korisnici nekoliko minuta nakon što je objavljen izašli s haštagom #PatronisingBTLady, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo, jer smatraju da je izrazito seksistički. Na kraju se ispostavilo da je video uticao na neke glasače da ipak glasaju za nezavisnost.

Dobro razmislite pre glasanja

Dok štabovi vode prave internet bitke na Tviteru, škotska pevačica Eni Lenoks na Fejsbuku poziva Škote da zastanu i dobro razmisle šta donosi svaka od opcija, pre nego što odluče kako će da glasaju. Čak 3.803 korisnika te društvene mreže podržalo je takav stav.

Imajući u vidu sve te duhovite, a ponekad i neprijatne provokacije između tabora, teško je zamisliti kako društvene mreže pomažu glasačima da se odluče.

Da li društvene mreže igraju ulogu na referendumu?

„Postoje tri osnovna razloga zašto se društvene mreže koriste u kampanjama“, kaže komunikolog Feliks Fleming sa Univerziteta u Minsteru u razgovoru za DW. „Prvo, putem interneta možete brzo i direktno da se obratite određenim ciljnim grupama. Drugo, pomoću njih možete da mobilišete sledbenike i, konačno, aktivisti mogu da kažu šta god žele i kad god to žele. Možete da doprete direktno do glasača bez bojazni da će vam neko iseći rečenicu ili izostaviti neke važne elemente“, kaže Fleming.

Ali da li to daje rezultate?

Sudeći prema Flemingu, nije dovoljno samo biti prisutan na mrežama. „Morate da kreirate dijalog s glasačima na Tviteru i Fejsbuku i potrudite se da se povežete s njima.“ A kako pokazuju statistike, veze između izbornih štabova i njihovih glasača su sve veće.

„Nivo aktivnosti na društvenim mrežama je na gotovo najvišem nivou ikada u britanskoj politici“, kaže ekspert za Ecropsku uniju Džon Vort za DW. „Jedna stvar je potpuno jasna: sve više će se raditi na jačanju mreže svakog tima. Vođenje modernih kampanja je sada nezamislivo bez korišćenja ovih alata.“