Referendum o federalizaciji Ukrajine?

Predsednik Vrhovne rade (skupštine) i vršilac dužnosti šefa države Oleksandar Turčinov nije isključio referendum o federalizaciji Ukrajine. Glasanje koje zahtevaju proruski demonstranti na istoku zemlje moglo bi da se održi 25. maja u celoj zemlji, istog dana kada su i predsednički izbori. „Uveren sam da će jasna većina glasati za nedeljivu, nezavisnu i demokratsku Ukrajinu“, rekao je Turčinov. Nejasno je da li bi takav referendum zadovoljio proruske separatiste na istoku zemlje jer među njima mnogi govore o referendumu o nezavisnosti, kako bi se omogućilo pripajanje Rusiji. Više informacija o referendumu hitno je zatražio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je dodao da je u interesu Rusije da „Ukrajina ostane cela“.

Ništa od ultimatuma

Turčinov je inače ranije ruskim separatistima postavio ultimatum da do ponedjeljka polože oružje i napuste zaposednute zgrade gradskih uprava na istoku zemlje. On je optužio Rusiju da vodi rat protiv njegove zemlje. „Prolivena je krv u ratu koji Rusija vodi protiv Ukrajine“, rekao je Turčinov u jednom televizijskom obraćanju. On je pored toga najavio „sveobuhvatnu antiterorističku akciju“, kako bi se okončali nemiri na istoku zemlje. U toj akciji bi trebalo da bude angažovana i vojska. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Kijevu je pozvalo 350 rezervista novoformirane nacionalne garde. Taj bataljon bi tokom dana trebalo da stigne na istok zemlje, „preuzme kontrolu“ u okolini Slavjanska. „Nećemo dozvoliti da Rusija sprovede krimski scenario i na istoku zemlje“ , rekao je Turčinov.

Sukobi su danas nastavljeni pred policijskom stanicom u gradu Horlivka, gde su proruski demonstranti napali policiju kamenicama i molotovljevim koktelima. U ovom trenutku naoružani demonstranti drže pod kontrolom upravne zgrade u najmanje devet gradova na istoku Ukrajine. Kijev je juče prvi put upotrebio silu u pokušaju da situaciju u Slavjansku stavi pod kontrolu. Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov je saopštio da je tom prilikom jedan ukrajinski bezbednjak izgubio život, dok je pet ljudi povređeno. I na strani separatista je sudeći po izveštajima ruske agencije RIA, poginuo jedan čovek.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da bi angažovanje vojske predstavljalo „kriminalnu radnju“. Ministarstvo u jednom saopštenju od Zapada traži da svoje saveznike u Ukrajini stavi pod kontrolu. „Na Zapadu je da spreči građanski rat u Ukrajini“, navodi se pored ostalog.

Bezuspešan hitni sastank SB UN

Na hitno sazvanom sastanku Saveta bezbednosti UN nije došlo do približavanja stavova. Predstavnici Rusije i Ukrajine su se uzajamno optuživali za eskalaciju. SAD smatraju da odgovornost za krvave borbe na istoku Ukrajine snosi Rusija. „Činjenica je da je ovaj oblik nestabilnosti jedan od najgorih – on je veštački stvoren. Nestabilnost je izmišljena i konstruisana od strane Rusije“, rekla je američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer u Njujorku, na vanrednoj sednici koja je sazvana na rusku inicijativu.

Ruski ambasador Vitali Čurkin je odbacio ove optužbe. Nemire podstiče sama Ukrajina, rekao je on i istovremeno pozvao susednu zemlju da ne mobiliše vojsku. „Situacija se može pogoršati za samo nekoliko sati“, upozorio je Čurkin. Nijedna zemlja članica Saveta bezbednosti nije stala na stranu Rusije. Rusija ni od Kine nije dobila podršku. Kineski predstavnik je apelovao na sve strane da budu uzdržane.

SB UN je prethodno na više sednica raspravljao o krizi u Ukrajini, ali nije bilo konkretnih rezultata. Usvajanje predloga rezolucije u kojem se oštro osuđuje referendum na Krimu, Rusija je blokirala ulaganjem veta. O situaciji i eventualnim novim sankcijama raspravlja se danas i u Briselu.

dr/nr/ard/rtre/dpa