Referendum kao sredstvo opstanka?

Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika još je jednom uzburkao duhove u Bosni i Hercegovini, ovoga puta konkretnim dokumentom kojim se definiše održavanje referenduma o statusu Republike Srpske 2018. godine. Deklaracijom „Republika Srpska, slobodna i samostalna budućnost i odgovornost“, koju je SNSD usvojio na saboru stranke proteklog vikenda, definiše se održavanje referenduma ukoliko RS ne budu vraćene nadležnosti.

„Ukoliko do kraja 2017. godine ne bude vidljivih procesa i merljivih rezultata uspostavljanja pozicija Republike Srpske u skladu sa Aneksom 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma, Narodna Skupština RS treba da u toku 2018. godine raspiše referendum o samostalnom statusu Republike Srpske“, navodi se između ostalog u Deklaraciji.

Dodik: „Referendum samo na teritoriji RS“

U Deklaraciji se navodi da je RS u mirovne pregovore pre gotovo 20 godina unela teritoriju i vlast i da zato njeni stavovi moraju da budu prihvaćeni. Lider te stranke Milorad Dodik kaže da će, ukoliko toga ne bude, RS krenuti svojim putem: „U tom slučaju, 2018. godine utvrdićemo svoj status. Predlog će biti samostalna država. To predviđa zakon RS i Ustav RS, to je sasvim dovoljno. Mi ne sprovodimo referendum na nivou BiH, već na nivou RS. Zakon koji smo usvojili predviđa način na koji se to može uraditi. Narodna skupština donosi odluku o obaveznom ili neobaveznom referendumu. U tom slučaju, to će biti obavezan referendum“.

Iako je SNSD godinama unazad politiku gradila upravo na retorici čija je osnova bila samostalnost Republike Srpske, ovoga puta to je pretočeno u konkretan dokument, sa konkretnim datumom. Sve oči bile su uprte u međunarodnu zajednicu nakon usvajanja ove Deklaracije:

„Kao što je visoki predstavnik već ranije jasno isticao, Bosna i Hercegovina je međunarodno priznata država čiji su suverenitet i teritorijalni integritet garantovani međunarodnim pravom i Dejtonskim mirovnim sporazumom. Prema Dejtonskom sporazumu, entiteti nemaju pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine i oni samo postoje temeljem Ustava BiH. Ustavna struktura Bosne i Hercegovine može se menjati samo u skladu s amandmanskom procedurom definiranom Ustavom BiH. Nijedan stranački papir ne može promijeniti ove činjenice“, saopšteno je iz OHR-a.

„Nakon svakog referenduma teče krv“

Konkretnija od međunarodne zajednice bila je opozicija u RS koja je potez SNSD videla kao jeftinu politiku te stranke, ali i pripreme za naredne izbore. Ta priča, smatraju, biće aktuelna u narednim godinama, upravo do izbora 2018. godine, s obzirom na to da je evidentan pad popularnosti SNSD. „Treba imati u vidu da u Bosni nakon svakog referenduma teče krv. Ovde je istorija pokazala da takvi referendumi i takva pitanja izazivaju teške konflikte. I ja ne znam da li je Dodik i njegovo društvo spremno da uzme pušku u ruke i realizuje te svoje političke ideje“, smatra Dragan Čavić lider Narodnog demokratskog pokreta (NDP).

Ni kod koalicionog partnera NDP na državnom nivou – Stranke demokratske akcije (SDA), Deklaracija nije naišla na odobravanje. Šta više, partije sa bošnjačkim predznakom izrazile su snažno protivljenje tom konceptu i zatražile oštru reakciju međunarodne zajednice u BiH. Dodikovu najavu o otcepljenju one vide kao veliku opasnost i pokušaj sprovođenja teške antidejtonske aktivnosti.

„Najoštrije osuđujemo i u potpunosti odbacujemo Deklaraciju Sabora SNSD koja predstavlja grubi nasrtaj na teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i flagrantno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Upozoravamo SNSD da bi bilo kakva aktivnost u pravcu osamostaljivanja i otcepljenja od Bosne i Hercegovine predstavljala krivično delo protiv ustavno-pravnog poretka Bosne i Hercegovine garantovanog Dejtonskim mirovnim sporazumom, čime bi bila poništena sva prava entiteta RS po Dejtonskom mirovnom sporazumu i što bi rezultiralo prestankom postojanja tog entiteta. Ako pokušaju da dovrše projekat Karadžića i Mladića, završiće kao i oni“, navodi se u saopštenju SDA.

Svi protiv, HDZ BiH podržava SNSD

Ipak neke partije sa sedištem u Federaciji BiH, prvenstveno HDZ BiH, koja je i koalicioni partner SDA, ne vide ništa sporno u Deklaraciji SNSD. Dragan Čović, lider HDZ BiH smatra da je bolje u BiH igrati otvorenih karata kako bi svi znali koji su ciljevi partija: „Svaka politička opcija ima svoj stav i viđenje BiH, tako i SNSD, to je legitimno pravo, i bolje je da imamo rezoluciju pa da znamo šta neki politički subjekt želi u BiH, nego da pričamo jedno, a radimo drugo. To znači da ću ja podržati svaki politički stav svake političke opcije u BiH, bez obzira kakav je on“.

Analitičari se, međutim, slažu u konstataciji da je Deklaracija SNSD poslednji pokušaj lidera te stranke da se održi na političkoj sceni na lokalnim izborima naredne godine, a posebno na opštim 2018. godine, za kada se i najavljuje održavanje referenduma. Analitičar Željko Raljić podseća da Dodik vodi populističku politiku: „Dodik je nekada sebe predstavljao kao projugoslovena, a kada je video da takva priča ne prolazi, preko noći je postao nacionalista – i to istog onog trenutka kada je došao na vlast s obzirom na to da je bukvalno oteo nacionalnu palicu od SDS“.

Traži se reakcija međunarodne zajednice

Neke bošnjačke partije pozvale su institucije međunarodne zajednice da iskoriste svoj mandat i spreče takve aktivnosti, s obzirom na to da se, kako navode, na taj način ugrožavaju mir i stabilnost u BiH. Međunarodna zajednica za sada se oglasila samo putem saopštenja u kojem se podseća da entiteti nemaju pravo na otcepljenje. Da li će biti neke snažnije reakcije, za sada je rano govoriti s obzirom na to da je referendum najavljen za tri godine.

Treba podsetiti na reakciju međunarodne zajednice samo nekoliko dana uoči najave raspisivanja referenduma u Republici Srpskoj o Sudu i Tužilaštvu BiH 2011. godine. To je rezultiralo dolaskom tadašnje visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbjednost EU Ketrin Ešton u Banjaluku, nakon čega je Dodik povukao inicijativu za referendum, ali dogovorio početak pregovora o reformi pravosuđa u Bosni i Hercegovini.