1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Reči koje su tabu

Koji izrazi još smeju da se koriste u „politički korektnom“ jeziku, a koji više ne? O tome se u Nemačkoj već nedeljama žučno raspravlja. Ali i u drugim zemljama vode se diskusije oko diskriminišućih izraza.

Šitao Li, novinar koji je došao da radi za kinesku redakciju Dojče velea, prvoga radnog dana je svog novog šefa oslovio sa „vođo“ – „firer“ (Führer) – i video oko sebe preneražena lica. „Za mene je izraz 'vođa' na kineskom bio sasvim normalan. Nisam imao pojma da se reč 'firer' u Nemačkoj ne koristi“, objašnjava Li. Izraz koji je upotrebio u Nemačkoj se koristio tokom tzv. Trećeg Rajha. Tako su Nemci zvali nacističkog diktatora Adolfa Hitlera.

„Firer“ je reč koja izaziva direktnu asocijaciju na Hitlera

„Firer“ je reč koja izaziva direktnu asocijaciju na Hitlera

To je jedna od mnogih reči koje su, zbog nacionalsocijalističke traume, u Nemačkoj tabu. Ali nacionalsocijalizam nije jedini razlog za to što su neke reči „prognane“ iz nemačkog jezika. U januaru se povela javna rasprava oko izraza „Neger“ (pežorativni izraz za „crnac“) i pitanja sme li ta reč da i dalje da bude u dečjim knjigama. Taj izraz može se naći u nekim poznatim dečijim klasicima poput „Male veštice“ Otfrida Prosjslera koji je napisan 1957. kada taj izraz većina Nemaca nije smatrala pežorativnim. Danas je međutim drugačije.

Preterana politička korektnost?

Protivnici ideje o zameni tih izraza smatraju da cela stvar ide predaleko; oni se boje „falsifikovanja“ dela. Čuju se prigovori da je reč o preteranoj i nepotrebnoj političkoj korektnosti. Helen Vitle to čudi. „Često sam šokirana kada vidim šta sve sme da se govori u Nemačkoj, na primer 'Mohrenkopf' („crnačka glava“, zastareli izraz za čokoladni keks mančmelou“ – „munchmallow“, op.a). Osetljivost u jeziku je u Velikoj Britaniji mnogo veća“, objašnjava urednica u engleskoj redakciji Dojče velea.

Ni njena koleginica Kejt Mizer, urednica kulture DW poreklom iz Sjedinjenih Država, ne može da shvati kako to da se neki izrazi u Nemačkoj ne smatraju problematičnim: „Danas se u SAD koristi izraz Afroamerikanci. Izrazi 'crnci' ili 'tamnoputi' su tabu.“

Sjedinjene Države su takoreći domovina diskusije o političkoj korektnosti u jeziku. Taj pokret rodio se 80-ih godina. Njegove pristalicezalagale su se za raspravu o osetljivim izrazima zastupajući tezu da jezik ne bi trebalo nikoga da diskriminiše na osnovu njegove boje kože, pola ili veroispovesti. Tražili su da se reči koje su diskriminirajuće, pežorativne i uvredljive, zamene neutralnim, politički korektnim izrazima.

„Čokoladni poljupci“, a ne „crnačke glave“

„Čokoladni poljupci“, a ne „crnačke glave“

Jezik oblikuje stvarnost

Jedan primer za to u Nemačkoj jeste i izraz „ciganin“. Taj izraz je u nacionalsocijalizmu, ali i ranija, bio povezan sa negativnim asocijacima, sa krađom, na primer. Danas je on „prognan“ iz nemačkog jezika i zamenjen politički korektnim izrazom – „Sinti i Romi“.

Protivnici političke korektnosti zagovaraju, s druge strane, tezu da sama zamena rasističkih pojmova ne menja ništa u društvenoj stvarnosti diskriminisanih. Da li je rasprava oko diskriminacije u jeziku samo licemerna, prividna diskusija? Ne, tvrdi, jezički stručnjak Martin Vengeler: „Jer jezik ne odražava samo stvarnost, on je i oblikuje.“ Zato, objašnjava on, nije svejedno kako se nazivaju određene grupe ljudi. S novim izrazima gube se negativne konotacije. Vengeler predaje germanističku lingvistiku na univerzitetu u Triru i član je žirija koji svake godine, uz veliku medijsku pažnju, bira „najružniju reč godine“. On je do sada često morao da se brani od prigovora zbog preterane političke korektnosti.

Istorijske traume odražavaju se u jeziku

Politička korektnost, odnosno, njene granice, uvek su i pitanje perspektive. Dok je iz perspektive jednog Amerikanca nemački još prilično politički nekorektan, iz perspektive jednog Rusa Nemci su vrlo osetljivi na političku korektnost. „U Nemačkoj se više pazi na izraze. To u Rusiji nije tako“, kaže novinar iz ruske redakcije Dojče velea Andrej Kobjakov. Što ne znači, dodaje, da u ruskom nema rasističkih izraza.

Iranac Eskandar Abadi, urednik u persijskoj redakciji DW kaže da se i u Iranu, među intelektualcima, vode kontroverzne rasprave o određenim izrazima i njihovoj moralnoj ispravnosti, ali da se u Nemačkoj to odvija „zvaničnije“, preko medija.

Kju Kluks Klan - američka trauma

Kju Kluks Klan - američka trauma

Zašto se u nekim zemljama vode žestoke diskusije o pojedinim izrazima, a u nekima ne? „Razlog treba tražiti u dramatičnim događajima koji su toliko strašni da ih veliki deo stanovništva smatra nepodnošljivim“, objašnjava Ulrih Amon, profesor sociolingvistike na univerziteta Duisburg-Esen. U njih spadaju brutalna ubistva Kju Kluks Klana nad Afroamerikancima u SAD ili zločini nacionalsocijalizma u Evropi.

„Hendikep“ nije „izazov“

Koliko daleko treba da se ide sa političkom korektnošću – oko tog pitanja nisu složni ni lingvistički stručnjaci. Za Amona je problematično kada se reč „hendikep“ zameni sa „izazov“: „Naravno da je pozitivno da se ljudima već samim jezičkim izrazom ne potura pod nos da su hendikepirani, ali ipak iz toga ne treba izvoditi zaključak da su oni samo suočeni sa posebnim izazovima i da svakom trenutku mogu sami sebi da pomognu.“

Martin Vengeler pak naglašava da je jezik važan za identitet pojedinca što znači da bi oni koji se osećaju diskriminisano, određenim izrazima trebalo da budu uključeni u raspravu o njima i njihovoj eventualnoj zameni nekim drugim, neutralnim izrazima.

Autori: Mari Todeskino / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković