Radikalne mere ili raspad evrozone?

Brojni ekonomisti imaju isto mišljenje: postoji opasnost da evropska privreda još dugo bude u krizi. „U ovom trenutku imamo jednu drugačiju vrstu krize evra“, kaže ekonomski analitičar Robert Halver koji radi za banku Bader. Nakon što se u proteklom periodu mnogo govorilo o dužničkoj krizi, u centru sadašnjih diskusija je konjuktura privreda u evrozoni. „Samo reformama se u pojedine zemlje mogu privući strane investicije i tako stvoriti sigurna radna mesta“, kaže Halver. On strahuje da bismo u narednom periodu mogli doživeti „povratak varvarskom pravljenju dugova, u nadi da se na taj način može stabilizovati privreda“. A to bi bilo veoma opasno.

Amerika profitira

Ekonomista Maks Ote je bio jedan od malobrojnih eksperata koji je još 2006. predvideo dolazak svetske finansijske krize. On veruje da sadašnji pad konjukture može da bude mnogo opasniji od bankrota banke Leman bradrs koji se desio 2008. „Prilikom izbijanja krize pre šest godine izbila je panika. Tada je moglo doći do raspada svetskog finansijskog sistema. Tu krizu smo rešili intervencijom velikim količinama jeftinog novca“, navodi Ote. Nakon toga je izostalo sprovođenje strukturnih reformi, a temeljni problemi ne samo da nisu rešeni, nego se nije ni počelo s tim procesom.

Sada je sve došlo na naplatu. Državni dugovi u Evropi su porasli. Jug kontinenta se nalazi u katastrofalnoj privrednoj depresiji i tamo se beleži nezaposlenost od 50 odsto pa i više. Zakazala je politika kreiranja privrednog rasta. „Privredni rat koji povrh svega vodimo sa Rusijom opterećuje prvenstveno Nemačku i Austriju. Islamska država u Siriji i Iraku, te stanje na Bliskom istoku samo pogoršavaju raspoloženje“, kaže Ote. Osim toga je politička nestabilnost u Evropi „konjukturni poklon“ za SAD: „Koncerni počinju da svoje investicije iz Evrope prebacuju u Ameriku.“

Hans-Verner Zin, predsednik minhenskog instituta za istraživanje privrede Ifo, strahuje da je ovo tek početak dugogodišnjeg posrtanja privrednog sistema Evrope. Nedavno je izjavio kako sadašnje stanje na jugu Evrope ne nagoveštava da će se do izlaska iz krize doći na lagan način: „Kriza definitivno nije prošla.“

Alarm iz Italije

Institut Ifo je proteklih meseci zabeležio da je iz Italije povučeno kapitala koliko i pre dve godine, uoči obećanja Evropske centralne banke da će početi da kupuje obveznice prezaduženih zemalja EU. U avgustu i septembru tako je povučeno 67 milijardi evra i to na način da banke nisu produžile postojeće kreditne aranžmane. „To je signal za uzbunu koji pokazuje da je tržište kapitala krajnje uznemireno“, tvrdi Zin. Stoga on i dalje zagovara radikalnu meru – otpis dugova državama koje imaju probleme: „Mislim da politikom malih koraka nećemo ostvariti napredak u evrozoni.“

Evropska centralna banka je 2012. počela neograničeno da kupuje državne obveznice prezaduženih zemalja i tada je kriza ublažena. Nakon toga su države ponovo mogle da uzmu kredite uz niske kamate. To je, naravno, pozivnica za pravljenje novih dugova. Time su problemi odgođeni, ali ne i rešeni. I novi dugovi u određenom trenutku moraju da se plate, a to je sve teže. „U međuvremenu postoje zemlje evrozone koje uzimaju nove kredite kako bi barem delimično platili stare“, kaže Robert Halver. Ovaj analitičar kritikuje međutim i politiku stroge štednje koju sprovodi nemačka vlada. Ona ne bi trebalo da se „robovski“ drži cilja da se 2015. dođe do u potpunosti izbalansiranog državnog budžeta. „Tokom 2008. smo jasno videli kako se privredni zamah pretvara u recesiju“, navodi Halver.

Rekonstrukcija monetarne unije

Maks Ote istovremeno smatra da je EU isuviše zavisna od SAD, odnosno da dozvoljava da joj drugi diktiraju poteze. Pri tome misli na anglo-američki pristup krizi koji podrazumeva da centralne banke na tržište stalno pumpaju novac uz ekstremno povoljne kamate. Evropa ne sme više da ovakve mere posmatra kao uzor za sebe, veruje Ote. „Najvažnije je da se promeni konstrukcija na kojoj počiva evro.“ Stoga bi države na rubu evrozone odmah morale da izađu iz nje, ali da ostanu članice EU.

Pričekati i nadati se da će kriza da se reši sama od sebe nije ozbiljna opcija. Situacija je isuviše opasna, tvrdi Robert Halver: „Sada mora da se opali, a metak mora da pogodi metu. Ne smemo dozvoliti zaoštravanje krize. U ekstremnom slučaju tako dovodimo u pitanje i opstanak evrozone.“