Puževi ogolili Nemačku

Visoka ograda me deli od komšije, simpatičnog, starijeg gospodina kojeg retko viđam, ali jednom sam čuo da je rekao: „Baciću ih tamo preko!“. Strastvenog baštovana jedan prolaznik je prethodno pitao, šta će uraditi sa tolikim puževima u svom dvorištu. Od tada se pitam da li puževi koji uništavaju moju hortenziju dolaze iz komšijinog dvorišta. I lišće je puno rupa, kao švajcarski sir.

Ta ljigava stvorenja, kao i mnogim drugima, mi se gade, iako su za ljude bezopasna, sve dok se na njih ne okliznu, kao što se ovoga leta dogodilo jednoj poštarki u Švajcarskoj. Rano ujutru na putu je bilo toliko puževa, da nakon nezgode više nije želela da raznosi jutarnju poštu. Preko dana se puževi ređe viđaju. Samo četiri odsto svoga vremena puževi troše na ishranu.

Konkurencija ljudima

Kad počne da se smrkava tiho se pojavljuju kako bi se nahranili. Kreću se po zemlji, asfaltu, šljunku, travi i za sobom ostavljaju sluzav trag. Tokom noći su u stanju da pređu i do 25 metara. Suša je njihov veliki neprijatelj. Folrat Vize, predsednik Nemačkog malakozoološkog društva kaže da postoji 120.000 vrsta puževa. Taj četrdesetogodišnji biolog bavi se proučavanjem mekušaca i sakuplja njihove kućice, koje mogu da se nađu i nekoliko miliona godina nakon što puževi uginu. U mestu Cismar, u Šlezvig-Holštajnu, Folrat Vize sa svojom porodicom ima muzej posvećen puževima. Španske puževe golaće ne voli, “zato što jedu ono što vole i ljudi, ali i zbog njihovog izgleda.”

Vanredni problem: "španski puž“

Optički se ti doseljenici iz Španije jedva razlikuju od domaćih vrsta. “Za razlikovanje bi morali da se ispitaju njihovi reproduktivni organi”, kaže Vize. Oni međusobno mogu i da se pare. Španski puževi su hermafroditi, koji se međusobno oplođavaju. Samo nekoliko dana ili nedelja kasnije, izlegnu od 200 do 400 jajašca.

Da li je Arion vulgaris - kako glasi botaničko ime toga puža - na Iberijsko poluostrvo zaista došao kroz uvoz povrća, nije sigurno. Za njega se već znalo na zapadu Francuske, a sedamdesetih godina prošlog veka osvojio je centralnu Evropu i južnu Skandinaviju, gde je napravio velike štete.

U kišno leto 2007. godine u Velikoj Britaniji je na metru kvadratnom moglo da se izbroji i do hiljadu tih puževa, koji su poznati kao puževi golaći, jer nemaju kućicu. Tokom evolucije, ova vrsta puževa se oslobađala kućice, kaže Folkrat Vize: „I noćni puževi imaju samo ostatke svoje kuće koja je u vidu krečnjaka sakrivena ispod kože.“ To je vrsta prilogođavanja sa ciljem da puž može da se uvuče u šupljine kako bi prezimio. „Najveća domaća vrsta puža sa kućicom je vinogradarski puž koji može da živi čak 35 godina“, objašnjava Vize. Ta vrsta je čak pod zaštitom, jer joj preti izumiranje.

Nekada su puževi živeli u vodi. Naučnik Vize posebno je fasciniran morskim puževima. „Postoje zaista fascinantne vrste. Poput imena, pune fantazije su i njihove kućice.“ Vinogradarski puž sa kućicom u baštama je veoma koristan jer jede uvele delove biljaka, kao i druge puževe sa njihovim jajašcima. Pojedine vrste kao vinogradarski puž su jestive. Neke druge čak i ježevi zaobilaze, zbog sluzavog traga koji ostavljaju, koji je gorkug ukusa. Kada već ne žive više u vodi, dvorišnim puževima je potrebnu vlažno okruženje, kako bi mogli da se kreću.

I ljudi krivi zbog najezde puževa

I čovek je doprineo najezdi puževa, ističe Rudolf Kring, zato što je istrebio njihove prirodne neprijatelje. "Sa jedne strane nestale su kokoške, patke i guske, koje su se ranije naokolo slobodno kretale. Sa druge strane, sve više ljudi danas ima pse i mačke, koji teraju ptice, guštere, koji se opet hrane puževima.

Bivsi zemljoradnik Rudolf Kring i njegov sin Fridhelm, biolog, napisali su knjigu "Puževi - uzroci najezde i način suzbijanja". Pouzdani pužojedci su indijske patke trkačice. Uzgajivači ih pozajmljuju vlasnicima vrtova koji ne dugoročno nemaju nameru da uzgajaju patke ili kokoške.

Sredstvo protiv najezde

Sredstva za zaštitu biljaka, koja deluju protiv puževa, a sadrže štetni metiokarb, od 19. septembra više neće smeti da se prodaju. Metiokarb je jak nervni otrov. On deluje toksično na kišne gliste, ptice, pčele i druge korisne životinje, a takođe može biti smrtonosan i za pse i mačke. Nemačka Savezna služba za zaštitu potrošača i sigurnost životnih namirnica zabranila je prodaju metiokarba, sledeći preporuke EU.

Naročito brutalna je smrt koja uzrokuje so. S obzirom da se puževi sastoje od belančevina i vode, so im izvlači tečnost i oni se isuše. Najbolje bi bilo puzeve skupiti i odneti ih na neko drugo mesto. To ne bi trebalo da bude komšijino dvorište - jer bi mogli da se vrate.