„Putinizacija“ istočne Evrope

Nevladina organizacija Fridom haus godinama upozorava na nazadovanje procesa demokratizacije u novijim članicama Evropske unije. Na listi takozvanih konsolidovanih demokratija, Mađarska zauzima ubedljivo poslednje mesto, iza baltičkih zemalja, Poljske i Češke. Bugarska i Rumunija dospevaju tek u grupu polu-konsolidovanih demokratija. Zajedničko tim zemljama jeste to da njihovi vlastodršci „pod izgovorom reformi sistematski razgrađuju demokratsko uređenje“. Fridom haus je još pre dve godine upozorio na putinizaciju srednje i istočne Evrope.

Gunter Krihbaum, šef Evropskog odbora u Bundestagu, smatra da je termin putinizacija nesrećno skovan jer vlastodršci u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj ne mogu da se uporede sa Putinom. „Uprkos određenim kozmetičkim greškama, svi oni su izabrani na demokratskim izborima“, kaže Krihbaum za DW, ali ne poriče da situacija u pomenutim zemljama predstavlja veliki izazov za EU: „To je pitanje verodostojnosti: da li evropske vrednosti poput slobode, demokratije i pravne države tek propagiramo prema spolja – recimo u procesu proširenja EU – ili ih uz to i sami primenjujemo i živimo“, dodaje nemački demohrišćanin.

Istočni uzori

Mađarska je godinama važila za uzornog đaka evropskih integracija, ali ta vremena deluju kao davno prošlo vreme. Budimpešta je pod palicom samouverenog premijera Viktora Orbana zauzela autoritarni kurs, a njegovi konzervativci sarađuju i sa antisemitskim Jobikom. Orbanova obraćanja javnosti kao da pišu Putinovi tekstopisci: reč je tu o neprijateljima Mađarske, „stranim interesima protiv našeg naroda“ koji su podržani iz „međunarodnih finansijskih krugova“. Time se misli na aktiviste civilnog društva, čije se prostorije pretresaju, a dokumenti i računari zaplenjuju. Osim Rusije, još dve zemlje Orban navodi kao uzore: Tursku i Kinu.

Slični su uzori i rumunskog premijera Viktora Ponte. On često govori da privreda Rumunije mora da se okrene istoku zbog „trajne recesije u evrozoni“. Drugog novembra će Pontino ime stajati na glasačkom listiću na predsedničkim izborima. On je kandidat postkomunističke Socijaldemokratske stranke, ali je naprasno otkrio svoju veru. Ponosan je, ponavlja u brojnim TV-nastupima, što se kandiduje kao „pravoslavni Rumun“, čime Ponta hoće da naglasi da je njegov glavni protivkandidat Klaus Johanis pripadnik nemačke evangelističke manjine.

U poređenju sa dve pomenute zemlje, situacija nije mnogo srećnija ni u Bugarskoj. Bilo je samo pitanje vremena, a desilo se u maju ove godine: nemačka vlada je upozorila na uticaj Rusije na bugarsku politiku. Desilo se to u internom papiru koji je dospeo do nemačke štampe. Tu piše da bugarski socijalisti imaju stari komunistički kadar, saradnike starih tajnih službi i tajkune koji prave biznis sa Putinovim oligarsima. Tvrdi se da Moskva ima direktan uticaj na bugarsko zakonodavstvo. Tako je Bugarska pohrlila u izgradnju Južnog toka, uprkos upozorenjima iz Brisela. Blokada tog projekta važna je tema pred vanredne parlamentarne izbore 5. oktobra.

Potrebna „primerena“ reakcija

Erozija demokratskih vrednosti u tri članice Evropske unije ne mora nužno da se povezuje sa uticajem Rusije, smatra politikolog Kaj-Olaf Lang iz berlinske fondacije Nauka i politika. „Pre bih posmatrao obratno: delimično potiskivanje liberalne demokratije i rastuća netransparentnost upravo otvaraju prostor za uticaje, između ostalog sa istoka i iz Rusije“, kaže Lang za DW i dodaje da Evropska unija mora da povuče jasne crte: koji procesi nisu baš primereni, ali se mogu progutati, a koji predstavljaju pretnju po temelje demokratije. Onda, naravno, ne treba zaboraviti ni sankcije.

„Primerenu“ reakciju traži i uticajni nemački poslanik Gunter Krihbaum. On predlaže uspostavljanje stalnog monitoringa demokratije i osnovnih prava u svim članicama EU – nešto poput pravosudnog barometra Evropske komisije. „Time ne želim da poreknem da smo ovde primorani na svojevrsni raskorak, jer su članice Evropske unije suverene države koje u uređivanju unutrašnjih odnosa imaju širok manevarski prostor.“