Prva crkva u Istanbulu posle sto godina

Turska vlada započela je novu godinu uz vest koja obećava. Dozvoljeno je da se izgradi jedna crkva – prva od osnivanja Republike 1923. godine. Odluku je objavio predsednik vlade Ahmet Davutoglu prilikom susreta s predstavnicima nemuslimanskih verskih zajednica početkom januara. „Svi građani su jednaki i svi vi ste pravi građani turske republike“, obrazložio je Davutoglu odluku vlade. Sirijsko-pravoslavna crkva gradiće se na državnom zemljištu u istanbulskoj četvrti Jesikoj, a troškove izgradnje snosiće sirijsko-pravoslavna zajednica.

Najava je stigla iznenada, jer islamsko-konzervativna vlada pod vođstvom stranke AKP poslednjih godina je često kritikovana zbog krutog stila vladavine u kojem je naročito naglašavan islam. Pritom manjinskim verskim zajednicama u Turskoj nije bilo lako i pre nego što je AKP preuzela vlast. Od 1923. hrišćanske manjine u Turskoj su svoje crkve smele samo da obnavljaju, ali nisu smele da grade nove.

Crkva je neophodna

„Za nas je to veoma uzbudljivo. Prva crkva koja će se graditi nakon osnivanja turske Republike biće sirijska pravoslavna crkva“, kaže Kenan Gurdal, iz sirijske pravoslavne crkve Bogorodice Marije u Istanbulu. Do sada su članovi sirijske pravoslavne zajednice većinom morali da se mole u „tuđim“ crkvama, kaže Gurdal za DW. „Jedina crkva koja pripada našoj zajednici nalazi se u istanbulskoj četvrti Bejoglu. Ostalo su katoličke i grčko-pravoslavne crkve. Nama je ova nova crkva zaista potrebna“, kaže Gurdal. U Turskoj živi oko 20.000 pripadnika sirijske pravoslavne zajednice, većina njih u Istanbulu.

„Verujemo da turska vlada želi da udovolji našim zahtevima“, kaže Gurdal. Istanbulska gradska uprava je 2013. pronašla odgovarajuće zemljište za izgradnju crkve. „To je zemljište u Jesilkoju na kojem se nalazi jedno katoličko groblje. Planove smo već poslali uredu za zaštitu spomenika. Sada samo čekamo građevinsku dozvolu“, kaže Gurdal.

Pozitivan korak, ali...

Dozvola za izgradnju crkve trebalo bi da bude „normalan“ postupak, kaže Alčin Aktoprak, politikološkinja i ekspertkinja za pitanja manjina na Univerzitetu u Ankari. „To je zakonsko pravo koje se tiče svih verskih zajednica u Turskoj. Prema ugovoru iz Lozane (iz 1923, prim. red.) svi nemuslimanski građani Turske smeju da grade i vode sopstvene verske i socijalne ustanove“, napominje ta 36-godišnjakinja u razgovoru za DW. Ali to pravo decenijama je ignorisano. „Pre nego što je na vlast došla vlada AKP-a, kemalisti su to pravo kršili zbog nacionalizma. Oni su smatrali da su nemuslimani moguća pretnje i gledali su na njih kao na goste. AKP-ova vlada ne podržava taj kemalistički nacionalizam“, objašnjava Aktoprak.

Osnova politike AKP-a prema verskim manjinama je takozvani Milet, dodaje Alčin Aktoprak. To je sistem verske autonomije iz vremena Osmanlija kojim je manjinama data zaštita i veća prava. „AKP-ova vlada sebe definiše kao zagovornicu osmanlijskog vremena. Samo, da li je Milet zaista demokratski? Ako se bolje pogleda može se videti da se on zasniva na toleranciji muslimana prema nemuslimanima. Tolerancija je komplikovan pojam, jer on u sebi uključuje neku vrstu hijerarhije“, kaže Aktoprak. Ugovor iz Lozane manjinama je dao zakonsko pravo u sklopu demokratske države, a ne u sklopu tolerancije kroz nekakav Milet“, kaže ta politikološkinja. „Milet ne prihvata nemuslimane kao ravnopravne građane. To je problem“, kaže Aktoprak.

Ona kritikuje pre svega postupak turske vlade prema teološkoj školi na otoku Hejbelijada, nedaleko od Istanbula. „Ako turska vlada zaista želi da napravi značajan potez, onda bi on trebalo ponovo da otvori grčko-pravoslavnu bogoloviju koja je zatvorena od 1971. Ali turska vlada očekuje zauzvrat izgradnju džamije u Atini. Takvi stavovi koji podrazumevaju protivusluge ne bi trebalo da postoje u demokratiji kada se radi o ljudskim pravima. Džamija u Atini nema ništa s pravima nemuslimanskih građana u Turskoj“, kaže Aktoprak.

„Turska vlada nas je razočarala“

Mišljenje drugih hrišćanskih zajednica u Turskoj o politici turske vlade prema verskim manjinama je različito. „S jedne strane radujemo se što će sirijska pravoslavna zajednica dobiti novu crkvu“, kaže episkop grčke pravoslavne crkve Elpidoporos Lambrinijadis. „To im je zaista bilo potrebno. Njihova zajednica je velika i nemaju dovoljno mesta za molitvu“, kaže on za DW. Grčka pravoslavna zajednica nije toliko velika. „Nama nije potrebna nova crkva, nama je potrebna dozvola da restauriramo stare crkve, ali je ne dobijamo“, kaže episkop Lambrinijadis.

S druge strane, način na koji turske vlasti postupaju prema grčkoj pravoslavnoj crkvi nije fer, kritikuje Lambrinijadis. „U početku smo polagali nade u AKP, ali kada je objavljen paket demokratizacije 2013. u njemu nije bilo reči o ponovnom otvaranju bogoslovije na Hejbelijadi. A bili smo sigurni da će nam AKP izaći ususret“, kaže on. Zato je razočaranje veliko. „Nisam više toliki optimista kada je reč o tome da li vlada misli ozbiljno da zaštite i ojača prava manjina“, kaže Lambrinijadis.