„Propali gasovod je ruski fijasko“

DW: Rusija je odustala od gradnje gasovoda Južni tok. Ruski predsednik Vladimir Putin je u Ankari rekao da je projekat izgubio smisao zbog blokade EU. Posebno je ukazao na Bugarsku kao zemlju koja je blokirala projekat i proglasio je za gubitnika u ovoj situaciji. No, spekuliše se i da su kriza u Ukrajini kao i aktuelni ekonomski problemi Rusije takođe faktori koji su uticali na odluku o zaustavljanju Južnog toka. Koji su po Vašem mišljenju pravi razlozi za to?

Ilijan Vasilev: Pravi razlozi su ekonomska situacija Rusije i pad cene nafte. Zbog pada vrednosti rublje, postalo je nemoguće finansiranje tako skupog projekta kao što je Južni tok. U isto vreme, Moskva je dobila novac od Kine za zajedničke energetske projekte i sada želi da se koncentriše na investiranje u projekte Altaj i Snaga Sibira. Važne su i finansijske teškoće Gazproma. Istina o stvarnoj finansijskoj situaciji Rusije polako izlazi na videlo i ne mogu da je zataškaju geopolitičke aktivnosti Kremlja.

Zbog obustavljanja Južnog toka Bugarska će izgubiti prihod od 400 miliona evra godišnje - tvrdi ruski predsednik. Da li je to tačno?

To je vrlo čudno; pre šest godina, Putin je procenjivao godišnji prihod Bugarske na dve do tri milijarde evra. Sve su to brojke iz fantazije, jer Gazprom nije Sofiji dao nikakva obavezujuća obećanja, ni u pogledu volumena tranzita, ni kada je reč o ceni. Zaustavljanje projekta za Bugarsku neće značiti gubitak. Naprotiv. Bugarska je dobijala gas iz Rusije kroz već postojeće cevi za koje nije morala ništa da plaća. Za Južni tok bi morala da se upusti u velike investicije. A ponešto je već i uložila.

Komisija EU je kritikovala Južni tok jer projekak po mišljenju Brisela predstavlja povredu Trećeg energetskog paketa EU. Sada se Moskva žali na „blokadu koju sprovodi Evropa“.

Moskva nikada nije planirala da gradi Južni tok po pravilima EU. Upravo zato nije ni tražila da se Južni tok izuzme iz odredbi EU. Ali, zbog naftovoda Opal, koji vodi od Severnog toka preko Nemačke, Moskva je podnela zahtev da se aktuelno pravo EU stavi van snage. Tako postaje jasno da je Rusija koristila Južni tok kao sredstvo pritiska a ne kao ekonomski opravdan projekat.

Sada se spekuliše da će Rusija pokušati da zaobiđe Bugarsku i da će sprovesti jedan gasovod preko Turske i Grčke. Da li su takvi planovi realni?

Ne, to je nonsens. Više je nego naivno verovati da će Gazprom u Grčkoj moći da zaobiđe Treći energetski paket EU. Osim toga, Grčka nema veće depoe u kojima bi mogla da skladišti gas za dalji transport. I finansiranje prekojadranskog gasovoda ka Italiji je pod znakom pitanja. Razlozi za obustavljanje gradnje koje su naveli Putin i šef Gazproma Aleksej Miler samo su zavaravanje sa ciljem da se pred ruskom javnošću opravda ponovni fijasko jednog velikog ruskog projekta. Južni tok je od samog početka planiran na bazi pogrešnih ekonomskih i političkih kalkulacija. Putinu je sve teže da se izbori sa vestima zbog kojih ostavlja utisak političara koji greši. U takvim slučajevima on traži izlaz u fantazijama koje ga predstavljaju kao jakog, mudrog i nepobedivog političara. To je taktika kojom se poslužio kada je rekao da je Bugarska gubitnik a Brisel glavni krivac. A istovremeno je predstavio Tursku i Grčku kao pobednike. Ruski predsednik sledi stari obrazac; njegov moto glasi: „Zavadi pa vladaj“. On jednostavno pokušava da okrene pojedine države jedne protiv drugih.

Ilijan Vasilev je stručnjak za energetiku i finansije iz Sofije. Od 2000. do 2006. je bio ambasador Bugarske u Rusiji.