Problemi na poslu, šta učiniti?

Agencija za zapošljavanje obećala je Karolini da će raditi za jednu dobru porodicu u Hanoveru. To što govori samo poljski jezik, neće biti problem jer starija gospođa, koju je treba da neguje, pati od demencije. Svaki dan od šest sati popodne trebalo je da ima slobodno, kao i vikende. Nakon tri meseca Karolina je bila na izmaku snaga. Umesto obećanih 40 sati nedeljno, Karolina je za stariju gospođu bila odgovorna 24 sata dnevno. A plaćena je kao da radi normalno radno vreme. Karolina bi najradije odmah dala otkaz, ali, došla je u Nemačku jer joj je novac hitno potreban.

Potražiti savet što pre moguće

Karolina nije potpuno nemoćna: na primer, mogla je da svoja prava traži sudskim putem, čak i ako radi bez službene potvrde o posredovanju agencije iz svoje zemlje porekla (tzv. Entsendebescheinigung). Ali i možda ne bi morala da ide toliko daleko, kaže Silvija Tim, rođena Poljakinja koja radi u Berlinu, i to u Savetovalištu koje finansira sindikalni projekat „Fer Mobilitet“. Njen posao je objasni pravne propise i ponudi konkretnu pomoć zaposlenim državljanima Evropske unije iz centralne i južne Evrope.

U Karolininom slučaju, Silvija Tim bi pokušala da stupi u kontakt s nemačkom porodicom, i razgovara o nastaloj situaciji. Naravno, najbolje bi bilo da se Karolina odmah javila. Tada bi na početku raščistili šta kažu nemački zakoni o radu. „Žene uglavnom dolaze tek kada dobiju veće probleme . Ali tad je često prekasno da se spor reši“ - kaže Timova. Posledica je da radnica napušta porodicu, ali makar dobija zasluženu platu.

„Čim se pojave problemi, treba tražiti pomoć“ - naglašava i Mihai Balan iz Frankfurta i Johen Empten Iz Hamburga. Oni su savetnici u ograncima „Fer Mobilitet“ u tim gradovima. Dok se Savetovalište u Berlinu uglavnom bavi zaposlenima u staračkim domovima, bolnicama ili negovateljima u privatnim domaćinstvima, u Frankfurtu se Kancelarija specijalizovala za građevinarstvo, a u Hamburgu za gastronomiju i industriju mesa.

Damping i „prividna samostalna delatnost“

Rupe u zakonu su poznate sindikalnim savetovalištima: omiljena praksa, kaže Johen Empten, je da nemačke klanice proslede svoje narudžbine podizvođačima u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji ili Mađarskoj. Zatim iz tih zemalja stiže osoblje za izvršavanje naloga. Budući da za tu branšu ne postoji minimalna plata, zarade se usklađuju prema zemlji porekla stranih partnera. „Oni pokušavaju da spuste plate, tako što radnici raditi prekovremeno“ - objašnjava Empten. To se nekada radilo zakonski, ali sada je zabranjeno. U dogovoru sa radnicima, savetnik „Fer Mobilitet“ može da ili stupi u vezu s klaonicama, da kontaktira institucije ili da zaposlenima nađe advokata, kako bi prekovremeni sati bili plaćeni.

U građevinskoj industriji postoje slični problemi, što dobro zna i Rumun Mihai Balan. Tu postoji donja granica plate, pa podizvođači iz inostranstva nekad ljude zapošljavaju kao „prividno samostalne delatnike“. „Uglavnom dobiju ugovor na nemačkom, koji ne razumeju, ali ga potpišu jer im je novac preko potreban“ - kaže Balan. Tako zvanično imaju zaradu od 2.800 eura mesečno. Zbog toga nemačka poreska uprava potražuje porez na promet i privrednu delatnost od samih građevinskih radnika. Stvarna zarada je najviše hiljadu evra mesečno. „Nisam nikada sreo rumunskog građevinskog radnika koji je primio makar minimalnu platu“ - kaže Balan.

Znati i zahtevati svoja prava

Kada ga poseti prevareni građevinarski radnik, Balan kaže da mu može pomoći na puno načina. On može da stupi u kontakt s radničkim većem firme koje je izdalo ugovor i tako izvrši pritisak. Takođe, može da nazove ovlašćeni sindikat, zastupništvo ili da građevinskom radniku predloži advokata, koji će mu pomoći da dođe makar do dela svoje zarade. Ako je građevinski radnik odmah nakon svog dolaska u Nemačku postao član sindikata, već nakon tri meseca ima pravnu zaštitu i ne mora sam da traži advokata. Sindikat preuzima sve, i zato Mihai Balan savetuje svakom zaposlenom da se informiše već na početku rada u Nemačkoj. Na primer, svi koji su u Nemačkoj u zadnjih sedam godina dobili boravišnu dozvolu imaju pravo na tečaj integracije. Tamo ne uče samo jezik, nego i upoznaju način života u novoj zemlji.

Iako su Savetovališta „Fer Mobilitet“ u Berlinu, Frankfurtu i Hamburgu usmerena na različite ciljne grupe, zaposleni iz srednje i istočne Evrope mogu u svim tim ograncima da razgovaraju o svojim problemima – često i na svom maternjem jeziku.

Autor: Panagiotis Kouparanis
Redakcija: Jakov Leon