Problematični nemački udžbenici

„Pluralizam kao nešto što je sasvim normalno – takva teza u nemačkim udžbenicima pre je izuzetak nego pravilo“, kaže Inga Nihaus, šefica tima koji izradio studiju „Migracija i integracija“. „Migracija se u udžbenicima istorije i poznavanja društva, a delom i u udžbenicima geografije, pre svega predstavlja kao konfliktna i krizna.“

Institut „Georg-Ekert“ je, zajedno sa Centrom za obrazovanje i integraciju pri fondaciji Univerziteta Hildesajm, testirao aktuelne udžbenike za deveti i deseti razred, koji se koriste u Bavarskoj, Berlinu, Brandenburgu, Severnoj Rajni-Vestfaliji i Saksoniji. Reč je pre svega o udžbenicima istorije, geografije i sociologije iz 2013. i 2014. godine.

„Stranci“ protiv „Nemaca“

Mnogi zadaci u knjigama, postavljeni su „iz perspektive dominantnog društva“, kaže Nihaus. Tako se u jednom udžbeniku iz Bavarske postavlja pitanje: Kakva su tvoja iskustva sa strancima? U drugoj knjizi se učenicima postavlja pitanje: Da li je multikulturno društvo prokletstvo ili blagoslov? „To je realnost za današnje učenike“, kaže Inga Nihaus.

Često se, dodaje ona, upotrebljavaju neprecizne formulacije i koriste pojmovi poput stranci ili migranti. U skoro svim pregledanim knjigama se pod pojmom Nemci podrazumevaju ljudi koji nemaju strano poreklo, navodi se u studiji. S druge strane, useljenici se često predstavljaju kao ljudi od kojih se očekuje da se prilagode nemačkom društvu.

Trećina učenika ima strano poreklo

Opunomoćenica nemačke vlade za integraciju Ajdan Ozoguz (SPD), ukazuje na činjenicu da trećina učenika u Nemačkoj ima strano poreklo, a da su pri tom 80 odsto njih – Nemci, dakle imaju nemačko državljanstvo. Klišei i rečenice koje diskriminišu nemaju šta da traže u školskim udžbenicima. „Ohrabrujući rezultat studije jeste to da se u knjigama sociologije eksplicitno navodi da je Nemačka useljenička zemlja“, kaže Ajdan Ozoguz. Njena prethodnica, Marija Bemer (CDU), dala je nalog za izradu takve jedne studije.

Autori studije preporučuju izdavačkim kućama, autorima i profesorima da društvenu šarolikost predstavljaju kao nešto što je potpuno normalno i da češće naglašavaju potencijale i šanse koje migracija donosi. Bilo bi dobro kada bi se više ljudi sa migrantskom pozadinom uključilo u izradu školskih udžbenika.

Više izdavačkih kuća poziva na strpljenje. Ilas Kerner-Velershaus, direktor izdavačke kuće „Ernst-Klet“, objašnjava da su udžbenici ogledalo društva: „Da bi se promene unele u školske udžbenike, mora najpre da se promeni društvo. A mi smo upravo usred tih promena.“