Problem sa ruskim gasom

Najveći ruski izvoznik priordnog gasa „Gazprom“ najavio je za jun redukcije u isporuci ovog energenta, ukoliko Ukrajina tokom maja ne izmiri svoja dugovanja za već isporučeni gas. I dok iz „Gazproma“ procenjuju da se trenutni dug Ukrajine kreće oko 3,5 milijardi dolara, iz ukrajinskog ministarstva energetike odgovaraju da su spremi da plate „poštenu cenu gasa“ , a ne onu koju im obračunava „Gazprom“.

„Ne dovodi se u pitanje činjenica da ukrajinski „Nafagas“ nije platio račune za isporučeni gas u februaru, martu i aprilu ove godine. Cena je bila 268 dolara za 1000 kubnih metara gasa, dok „Gazprom“ govori o drugoj ceni od 485 dolara. Pitanje opravdane cene gasa biće tema dva predstojeća sastanka u maju“, izjavio je evropski komesar za energetiku, Ginter Etinger, posle satanka sa ruskim i ukrajinskim kolegama u Varšavi.

Rusija je tokom prethodnog meseca ukinula povlastice koje je Ukrajina imala na cenu prirodnog gasa, tako da se, pored već postojećeg duga, Kijevu trenutno računa i jedna od najviših cena gasa po kubnom metru u Evropi. I dok Evropska komisija poručuje da će ekonomski podržati energetski sektor Ukrajine i biti posrednik u određivanju „fer“ cene gasa, iz Kijeva najavljuju da bi, ukoliko ne dođe do dogovora sa Moskvom, pitanje cene gasa moglo da se rešava pred arbitražnim sudom. Za sve to vreme Evropa strepi od mogućih posledica još jednog rusko-ukrajinskog gasnog spora, koji je već 2009. godine, u sred zime, doveo do nestašice ovog energenta u pojedinim zemljam članicama.

Garantovano snabedvanje gasom još u maju

Iz Brisela ovim povodom pozivaju Moskvu da „poštuje postojeće gasne aranžmane“ i „ ne ugrožava ih zbog političkih prilika“. Računa se da se u evropskim skladištima već nalazi 37 milijardi kubnih metara gasa, a očekuje se da tokom letnjih meseci dođe do dodatnog skladištenja zaliha gasa koje bi omogućile nesmetano snabdevanje EU tokom predstojeće zime. Međutim, u ruskom ministarstvu energetike izražavaju sumnju da će Ukrajina “biti sposobna da tokom leta skladišti gas dovoljan za zimske potrebe članica EU”:

“Jasno je da i ruski “Gazprom” i ukrajinski “Naftagas” žele da učine sve kako bi ispunili svoje obaveze u isporuci gasa EU. To se ne može garantovati, ali su se sve strane obavezale da, uprkos otvorenim pitanjima, neće biti prekida snabdevanja tokom trajanja pregovora u maju“, poručio je komesar Etinger, posle prve runde razgovora EU, Rusije i Ukrajine u Varšavi.

Brisel je prihvatio razgovore sa Moskvom i Kijevom, na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je, početkom aprila, upozorio evropske zemlje da će obustaviti isporuke gasa Ukrajini ukoliko ta zemlja ne plati dug koji se trenutno procenjuje na 3,5 miljardi dolara. U tom slučaju bile bi ugrožene i isporkue gasa EU, koja iz Ruske Federacije dobija jednu trećinu ukupno potrebnog gasa, od čega 40 procenata dolazi upravo preko ukrajinskih gasovoda.

I dok evropski komesar za energetiku na sastancima sa ministrima energetike Rusije i Ukrajine pokušava da dođe do za sve tri strane prihvatljivog rešenja za trenutnu „gasnu krizu“, EU u veliko već razmatraju načini za dugoročno smanjenje zavisnosti zemalja članica od ruskog gasa.

U Briselu se razgovara o prestruktuiranju evropskog energetskog sektora, kako po pitanju infrastrukture, tako i o eventualnom formiranju „evropske energetske zajednice“. Među zemljama članicama Unije vodi se debata i o boljem korišćenju sopstvenih energetskih resursa, na prvom mestu uglja i gasnih škriljaca, a razmatra se i uvoz iz SAD i Australije. Upravo će pitanje smanjenja energetske zavisnosti od Rusije biti osnovna tema samita evropskih lidera koji će se u junu ove godine održati u Briselu.