Proširenje je ključno pitanje za Evropsku uniju

„Proces proširenja Evropske unije nije samo prioritet već i obaveza evropskih institucija“, poručila je šefica italijanske diplomatije, Federika Mogerini, najavljujući danas (2.9.) u Briselu osnovne tačke predstojećeg italijanskog šestomesečnog predsedavanja EU. Mogerini, koja bi od 1. novembra trebalo da od Ketrin Ešton preuzme funkciju visoke evropske predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednice Evropske komisije, naglasila je pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta da Italija proširenje vidi kao „ključno pitanje“ za EU.

„Malo je mesta u Evropi gde Evropska unija igra tako veliku ulogu kao što je to slučaj sa Zapadnim Balkanom“, izjavila je Mogerini pred evropskim parlamentarcima. Potvrda da se region Zapadnog Balkana i evropska politika proširenja nalaze na listi italijanskih prioriteta stigla je već tokom jula, kada je Federika Mogerini posetila Sarajevo, Beograd, Skoplje, Prištinu i Tiranu. Tada je šefica italijanske diplomatije obećala zemljama regiona da će Italija, tokom svog šestomesečnog predsedavanja Unijom, „posebnu pažnju“ posvetiti Zapadnom Balkanu.

Iako insistira na tome da sama EU mora da pokaže „dodatno zalaganje“ u podršci potencijalnim članicama, Mogerini je jasna i u stavu da konkretni koraci u procesu proširenja zavise od reformi koje kandidati moraju da sprovedu tokom pristupnog procesa.

Prema njenim rečima Turska i Bosna i Hercegovina su dve potencijalne članice u kojima je „najpotrebnije osnažiti političke reforme“ kako bi one svoj ubrzale svoj evropski put: „Volela bih da znam šta će biti posle izbora u BiH, kao što, verujem, to žele da znaju i građani BiH, odnosno, da li će posle izbora doći do ustavnih i ostalih reformi.“ Buduća šefica diplomatije EU izrazila je nadu da će sa novoizabranim predstavnicima BiH dobro sarađivati na daljim koraka evrointegracija te zemlje.

Zapadni Balkan važan za Italiju, ali i celu EU

Obraćajući se Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, šefica italijanske diplomatije iznela je svoj stav, koji je, kako kaže, stekla tokom posete Beogradu i Prištini, da na obe strane postoji jaka politička volja za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i primeni do sada dogovorenog. I dok u Evropskoj komisiji procenjuju da bi Srbija prva pregovaračka poglavlja mogla da otvori početkom sledeće godine, Federika Mogerini kaže da se nada da bi do toga moglo doći još tokom italijanskog predsedavanja Uniji, dakle do kraja 2014. godine.

Istovremeno, ona je Beograd pozvala da poveća stepen usaglašenosti svoje spoljne politike sa politikom Brisela. Kada je reč o zajedničkoj evropskoj politici, šefica italijanske diplomatije, kojoj su i prilikom izbora za naslednicu Ketrin Ešton zamerali „mek stav“ prema Rusiji, u Briselu je ponovila da se Italija zalaže za izgradnju „Južnog toka“, kao načina da se doprinese boljem snabdevanju Evrope gasom, ali ovoga puta i dodala da za to moraju da se ispune „ne samo tehnički već i politički uslovi.“

Još jedno od otvorenih evropsko-balkanskih pitanja o kome su evropski parlamentarci želeli da čuju stav Federike Mogerini, u svojstvu šefice diplomatije Italije, koja predsedava Savetom EU, bilo je pitanje spora oko imena Makedonije: „Kada bih imala odgovor na to pitanje verovatno bih dobila Nobelovu nagradu“, izjavila je Mogerini i dodala da će za rešenje tog pitanja biti potrebna politička volja kako Makedonije, tako i drugih zemalja.

Šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini, uskoro će se ponovo naći pred Evropskim parlamentom, kada će takođe predstavljati svoj program i prioritete, ali kao buduća visoka predstavnica Evropske unije.