Priština prebrojava dijasporu

Na Kosovu, zvanično, živi 1.739.825 stanovnika. Tako je prošlog aprila saopštila Agencija za statistiku, kojoj su bile potrebne dve godine da obradi rezultate prikupljene još 2011. godine. Sada treba prebrojati dijasporu, a to će tek biti veliki zadatak. Popis Kosovara koji žive po belom svetu uveliko traje i to do kraja godine, a po potrebi i duže – tako kažu u resornom Ministarstvu za dijasporu.

I potomci se popisuju

„Popisuju se pojedinci, kompletne porodice, biznis udruženja, odnosno firme, kao i udruženja naših ljudi u dijaspori“, kaže za DW Ćerim Bajrami, zamenik ministra za dijasporu. Ovako će se prvi put saznati kolika je kosovska dijaspora, i kakva je njena nacionalna, verska i obrazovna struktura. „Osim na albanskom, formulari su štampani još i na srpskom, bosanskom te turskom, nemačkom i engleskom jeziku, a popis se obavlja i putem interneta. Druga mogućnost je da se uzmu formulari u štampanoj formi u našim diplomatskim predstavništvima ili na graničnim prelazima pri ulasku ili izlasku sa Kosova. Postoji i mogućnost da se tokom odmora na Kosovu podignu ti formulari u svojim opštinama“, dodaje Bajrami.

U dijasporu se ne računaju ljudi koji žive u susednim zemljama – Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. To su zvanično „građani u regionu“, a ne u dijaspori. Međutim, nadležno ministarstvo veruje da će popis pokazati da u dijaspori ima oko milion Kosovara. Kako kaže Bajrami, pod „mlađom dijasporom“ podrazumevaju se generacije koje su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, najviše iz ekonomskih razloga, napustile Jugoslaviju. Drugi talas iseljavanja usledio je tokom raspada SFRJ. U formularima treba napisati i razloge odlaska. „Pravo na popis ima i ona starija dijaspora. Dakle, oni koji su poreklom od iseljenika sa Kosova a to znači do čitav vek unazad. I oni koji su se, recimo, iselili u SAD, ali i oni koji su se masovno iselili u Tursku pedesetih godina, kao i tokom Prvog i Drugog svetskog rata.“

Kritike na popis

Dok zvaničnici tvrde da je popis koristan, te da će podatke koristiti samo država, kritičari su sve glasniji. Desničarski pokret Samoopredeljenje žali se na onlajn-popis. Oni su, kako su saopštili, popunili aplikaciju sa izmišljenim podacima i poslali na adresu Ministarstva za dijasporu. Odmah nakon toga na službenoj stranici, tvrde ,ti podaci objavljeni su kao validni. I Mimoza Duši, profesorka demografije na Univerzitetu u Prištini, ima više zamerki. „Prilikom popisa stanovništva na Kosovu 2011. veliki broj onih koji žive i rade u inostranstvu popisani su od strane njihovih ukućana ili rođaka u rodnom kraju, a sada će se oni ponovo popisati. Zar to nije dupliranje podataka?“, pita se Duši. Dodaje da se „koristi ista pogrešna politika, kao prilikom popisa 2011. zbog čega je on i propao“.

Behljulj Bećaj, analitičar iz Prištine, kaže da sve ovo donekle razume. Dijaspora je, naime, po pravilu imućnija, finansijski pomaže stanovnike u matici. Oko 600 miliona evra se ulije iz inostranstva, što je blizu polovine godišnjeg budžeta Kosova. Ali ne samo to: „Mnogi naši sugrađani minulih decenija stvorili su u inostranstvu lobije preko kojih su uticali na značajne političke ličnosti, posebno u SAD, kao što je svojevremeno bio dolazak senatora Boba Dola na Kosovo. Zato, svako interesovanje za njihovo uključivanje u unutrašnje političke procese smatram normalnim. Dabome, za tako nešto treba da se pripremimo adminstrativno preko naših ambasada i konzularnih predstavništava kako bi sve išlo normalnim tokom, kako bi se izbeglo svako sumnjivo uplitanje koje bi naškodilo dijaspori i unutrašnjim procesima na Kosovu“, kaže Bećaj.

Autor: Refki Alija, Prizren
Odg. urednik: Nemanja Rujević