Privremene migracije negovateljica
9. oktobar 2012.
Marljive su, izuzetno izdržljive, pouzdane, dobro poznaju jezik, ljubazne, uvek spremne da pomognu, dostupne u bilo koje doba dana – i naravno povoljne. Te reči odlično opisuju oko 100.000 negovateljica iz istočne Evrope koje rade u Nemačkoj.
One starim i bolesnim ljudima pomažu pri hranjenju, oblačenju, peru im rublje, kuvaju i čiste. U novije vreme čak smeju i da preuzmu neka manja zaduženja medicinskih sestara, kao što je asistiranje pri vršenju nužde. Davanje lekova ili saniranje dekubitusa i dalje im je zabranjeno.
(Ne)legalno u Nemačkoj?
Svoj posao ne obavljaju uvek legalno, ali bez njih je trenutno nemoguće zamisliti nemački sistem kućne nege starih i bolesnih osoba. Jer, nemačke negovateljske službe celodnevnu brigu naplaćuju i do 10.000 evra mesečno.
„Sivo tržište negovateljica iz srednje i istočne Evrope cveta zato što u Nemačkoj ima sve više ljudi kojima je potrebna nega, ali nema profesionalnih struktura koje usluge nude odmah i po prihvatljivim cenama“ - kaže Mihael Izfort iz Njemačkog instituta za primenjena istraživanja zdravstvene nege (dip) u Kelnu. I to, uprkos tome što je u međuvremenu postalo lakše da se negovateljica zaposli legalno.
Od 2011. godine stvari su jednostavnije
Od 1. maja 2011. godine građani Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke, Estonije, Litvanije, Letonije i Slovenije ne moraju da imaju boravišnu dozvolu da bi radili u Nemačkoj. Takođe je nebitno da li rade kao kvalifikovani ili pomoćni radnici i da li rade kod poslodavca ili samostalno. Državljanima Bugarske i Rumunije još uvek je potrebna dozvola Savezne agencije za zapošljavanje, budući da za radnike iz te dve zemlje odredba o slobodi zapošljavanja na području Nemačke stupa na snagu tek 31. 12. 2013. godine. Negovateljice iz Hrvatske smeju da rade samo ako imaju potrebne kvalifikacije i ako za dotično mesto nema drugih kandidatkinja iz Evropske unije. Pomoćnice iz Srbije, Bosne, Albanije i Makedonije, dakle iz zemalja van Unije, i dalje ne smeju da rade u Nemačkoj
Kako se zaposliti u nemačkoj porodici?
Postoje različiti načini za legalno zapošljavanje negovateljica. Najrašireniji od njih je da porodica preuzme ulogu poslodavca. U tom slučaju potrebno je proći određenu birokratsku proceduru. Negovateljicu je potrebno prijaviti nadležnom uredu za prijavu boravka i uplatiti joj zdravstveno osiguranje, i osiguranje od povreda na radu, a takođe treba izvaditi matični broj preduzeća u Zavodu za zapošljavanje, i poresku karticu. Porodice koje se na ovo odluče s pravne strane su sigurne, kaže Beate Rabe iz nemačkog Centralnog zavoda za međunarodno posredovanje (ZAV) i dodaje: „Poslodavcima i kandidatkinjama nudimo iscrpne informacije i savete jer ljudima želimo da omogućimo zaposlenje pod pravno regulisanim uslovima“
Pomoćnice za svoj posao dobijaju između 1.500 i 1.900 evra mesečno, što zavisi od toga u kojoj nemačkoj pokrajini rade. Radno vreme ograničeno im je na 38,5 sati nedeljno i imaju pravo na godišnji odmor. U preduslove za ovaj posao ubraja se i znanje nemačkog jezika.
Inostrani poslodavci smeju da šalju pomoćnice
Oni koji žele da se neko brine o njihovoj baki u staračkom domu, ali ne žele da budu poslodavci, za posrednika mogu da uzmu privatnu agenciju. To je drugi legalan način da se zaposli negovateljica iz istočne Evrope. Nemačke agencije sarađuju s inostranim agencijama kod kojih su one zaposlene i osigurane. Najčešće je slučaj da se dve negovateljice zamenjuju na svaka tri meseca.
Nemačke porodice, čijim je članovima potrebna nega, tako napokon mogu da angažuju prave osobe iz država srednje i istočne Evrope. Međutim, one moraju biti osigurane u svojim matičnim državama. Ako jesu, porodica i negovateljica mogu bez prepreka da sklope ugovor. Ipak, budući da porodica nije poslodavac, ništa je ne obavezuje da plaća u skladu s propisanim tarifama, što znači da negovateljica u tom slučaju može očekivati prilično nisku platu.
Nema sumnje da negovateljice iz istočne Europe popunjavaju jednu bitnu prazninu na nemačkom tržištu. Ali, to što ih onda nema u njihovim matičnim zemljama dovodi do drugih problema: nedostaje radne snage u negovateljskom sektoru, a neprekidne selidbe često uništavaju porodice. Humanitarna organizacija Karitas upozorava na drugu stranu medalje i tvrdi kako bi ovo moglo imati katastrofalne socijalne posledice za istočnu Evropu. Ali, sve dok Nemačka ne pronađe sopstvenu alternativu za popunjavanje hroničnog manjka negovateljica, regrutacija radne snage iz istočne Evrope verovatno će ostati jedino rešenje.
Autor: Bistra Usunova-Seiler
Redakcija: Jakov Leon