Privredni rast u Nemačkoj počeo da "zapinje"

Sve je izgledalo kao da će nemačka privreda nastaviti svoj bum i u ovoj godini. A onda je došao hladan tuš: u prvom kvartalu se bruto-društveni proizvod smanjio za 0,2 odsto. Prognoza stope privrednog rasta je korigovana naniže, prosečno za 0,5 procenata i sada iznosi 1,4 procenta. Ima više razloga za ovaj negativni trend: zemlje evrozone koje su u finansijskoj krizi ne oporavljaju se željenom brzinom; sukob u Ukrajini i borbe u Siriji i Iraku su doprineli smanjivanju investicija; zemlje ubrzanog industrijskog razvoja takođe imaju problema sa ekonomijom zbog drastičnog smanjenja cena sirovina. No, za situaciju je odgovorna i nemačka vlada. Ekonomski instituti su u svom saopštenju naveli da su novi „penzioni paket i uvođenje jedinstvenog minimalnog dohotka prigušili privredni rast“.

Povoljan razvoj na tržištu rada je takođe zaustavljen. Broj nezaposlenih će se 2015. povećati i to, prema ekspertizi nemačke banke Dojče bank – za 100.000. Čitav ovaj negativni razvoj se već oseća u automobilskoj branši. Dajmler i Folksvagen su uveli programe rigorozne štednje a Ford i Fijat – skraćenje radnog vremena. Sankcije Rusiji teško su pogodile sektor mašinogradnje: u prvih šest meseci 2014, izvoz je smanjen za oko 19 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Evo kako ove trendove komentarišu novinari nadregionalnih i regionalnih dnevnih listova.

Ajzenaher prese (Ajzenah): „Privredni eksperti verovatno nisu bili preterano iznenađeni razvojem situacije. Krize u svetu su stigle i do Nemačke – to se moglo očekivati. Aktuelna politika savezne vlade je takva da sve mora da funkcioniše savršeno, što nije moguće: pri pokušaju da se popravi loše stanje na tržištu cena energije, članovi vladajuće koalicije su pokazali neslogu. O ostalim problemima da i ne govorimo.“

Vestfalen blat (Bilefeld): „Da li su ove vesti razlog za zabrinutost? - Možda. Da li su razlog za paniku? – Nikako. Nemačka je srećom vrlo udaljena od recesije i smanjenja privrednog rata kakvo smo imali 2009. godine (...) Nemačka lokomotiva je usporena, ali i dalje uspešno vuče kompoziciju...“

Augsburger algemajne (Augsburg): „Ovo je pravo vrzino kolo. Svaka desetina smanjenja privrednog rasta smanjuje i prihod od poreza za 700 miliona evra. Za Angelu Merkel situacija postaje neprijatna. Sve govori u prilog saznanju da je vlada, godinu dana po stupanju na dužnost, već ostavila za sobom svoje najbolje dane.“

Boner general ancajger (Bon): „Zadatak politike i posebno finansijske i ekonomske politike jeste da zemlju u dobrim vremenima pripremi za to da u lošim vremenima šteta bude što manja. No, u Nemačkoj o tome nema ni govora. Naprotiv: vlada je proteklih godina učinila mnogo da se blagostanje izgubi, a nije učinila ništa da bi ga održala.“

Kiler nahrihten (Kil): „Stopa rasta je veća od jednog procenta i to je još uvek dobro. Ali, nije preostalo mnogo vremena. Za našu privredu će od životne važnosti biti modernizovanje infrastrukture.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Samo bez panike... Nemačka je još uvek lokomotiva evropske konjunkture. Ova zemlja je još daleko od stagnacije ili recesije (...) Ipak, ima i uznemirujućih faktora: rast svetske privrede je oslabljen; evrozona nikako da ozdravi; sukob u Ukrajini, sankcije protiv Rusije, sukobi u arapskom svetu i epidemija ebole – sve to guši razmah investicija i potrošnje.“

Noje vestfeliše (Bilefeld: „Svedočanstvo uspeha velike koalicije ne može biti lošije. Četiri ekonomska instituta su izračunala da je ona svojom politikom oslabila privredu Nemačke. Vlada je uvođenjem naknade majkama za vaspitanje dece i mogućnosti odlaska u penziju sa 63 godine podelila lepe socijalne poklone. Ali, jednostrano posezanje za socijalnim kasama moglo bi da se ispostavi kao opasan kolut nazad.“

Zidojče cajtung (Minhen): „Mnogi sada smanjuju razmere problema komentarima da i pored svega situacija nije loša. Ali, privreda je retko kada imala takav pad kao što je to slučaj ovih dana. To je signal upozorenja na koji bi vlada morala da reaguje. Velika koalicija bi morala da više investira u infrastrukturu, u puteve, železničke pruge... to bi pomoglo privredi, a pošto je privreda velika i razgranata u čitavom svetu, pomoglo bi i Evropi i svetskoj privredi.“

Vaš komentar?