Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Može li se u Kikindi naći posao bez partijske knjižice? „Teško, veoma teško“, čest je odgovor Kikinđana na Trgu srpskih dobrovoljaca. Ni ovaj severnobanatski grad nije zaobišlo „upodobljavanje“ lokalne sa republičkom vlasti. Prvobitnu koaliciju koja je vladala Kikindom do septembra prošle godine činile su DS, LSV, SPS, Savez vojvođanskih Mađara, JS i SDPS. U opoziciju su otišle demokrate i ligaši, dok su ostali samo pretrčali u pobednički tabor sa naprednjacima i Demokratskom strankom Srbije.

Direktori i vedeovi

Jedan od prvih zadataka koji je nova kikindska vlast sebi zadala je da izabere svoje nove saradnike. Nadzorni odbori su pročešljali preduzeća, označili direktore koji više nisu poželjni i skupštinski predlog je dobio odborničku većinu. Direktori su smenjeni, a na njihova mesta su postavljeni vršioci dužnosti među kojima ima i stranačkih i vanstranačkih ličnosti. Razlozi za smene? Uglavnom pronevere, kažu novi vlastodršci. „Politička nota je bila u mnogo nižem stepenu, preovladala je odgovornost tih ljudi za lokalnu samoupravu“, kaže Svetislav Vukmirica, zamenik predsednika opštine iz redova SNS. „Mislim da je to normalna praksa. Mi ljude stvarno nismo smenjivali po principu seče knezova preko noći, nego smo pustili nadzorne i upravne odbore da rade svoje.“

Međutim, svi smenjeni direktori su članovi trenutno opozicionih partija ili su ih te partije podržale prilikom konkurisanja na direktorske pozicije. „Koliko sam ja upoznat, većina direktora je podnela tužbu, svoja prava će braniti na sudu“, kaže potpredsednik Opštinskog odbora DS, Branko Ljuboja, „jer su smene prema njihovom mišljenju, a i prema mom mišljenju, nezakonite. Ali, to će pokazati odluka suda.“ On smatra da je stranačka pripadnost itekako uticala na smene direktora.

Direktori koji su zadržali svoja radna mesta su mahom kadar SPS, a na te položaje su došli u prethodnom sazivu vlasti, dok je SPS bila u koaliciji sa demokratama. Sada već bivši direktor Kulturnog centra, pisac Srđan Tešin, kaže da ovaj deo najviše bode oči. „Izgleda da njihovi direktori ne snose nikakvu objektivnu odgovornost za to što se događalo u prethodnom mandatu“, primećuje Tešin. „Ako ste imali situaciju da DS ima 40 odsto vlasti, svi ostali 60 odsto, a tih 60 odsto su manje-više ostali na vlasti sa naprednjacima, pa zar nije na njima ista odgovornost? Nego sada se odjednom aboliraju.“

Slučaj Tešin

Šira javnost se zainteresovala tek kada je smenjen upravo Tešin. Ovom nagrađivanom književniku sa bogatom biografijom kulturnog radnika, zamereno je da je Kulturnim centrom rukovodio „nesavesno, nestručno i nezakonito“ i navodno su pronađene brojne nepravilnosti u njegovom radu. Ipak, prema rečima Svetislava Vukmirice, njegov najveći greh bio je u tome što je u jesen 2012. direktno uticao da DS ostane na vlasti. „On je direktno uticao na izbornu volju i na promenu vlasti, to jest, nije je dozvolio“, tvrdi Vukmirica.

Naime, Tešina je na konkursu za direktora Kulturnog centra podržala DS, za koju on ne krije da je njen simpatizer i glasač. Međutim, sa tom podrškom, iz vladajućeg tabora su stizale i direktive, za koje Tešin tvrdi da je neke mogao da odbije, ali neke i ne. „Meni je bila nadređena opštinska vlast koja određuje i visine plata i kadrovsku politiku, određuje sam status ustanove u kojoj radimo, jer je opština osnivač ustanove“, kaže on. „Samo sam ja imao nesreću da sam kolateralna šteta, jer je jedna od tih osoba iz DS koju sam zaposlio bila tas na vagi koji je odlučivao o promeni vlasti. Dakle, taj jedan odbornik, jedan njegov glas je odlučivao da li će gradom upravljati demokrate ili naprednjaci.“

U pitanju je odbornica Azra Valentić i verovatno najveća politička afera koja je potresla Kikindu u bliskoj prošlosti. Pošto je kao odbornica SDPS-a i članica vladajuće koalicije na čelu sa demokratama odbila da pređe u koaliciju sa naprednjacima, opštinski odbor njene stranke je rasformiran, ona je prešla u DS i tim putem dobila posao u Kulturnom centru. I onda se u Kikindi postavlja pitanje koje se postavlja i u recimo Požarevcu ili Leskovcu – u čemu je razlika između ovih i onih, kada i jedni i drugi postavljaju svoje politički podobne ljude?

Famozne vanstranačke ličnosti

Koalicija koju predvode naprednjaci sa ponosom ističe postavljanje nekih vanstranačkih ličnosti na mesta vršioca dužnosti direktora. „Pokazali smo širinu i želju da što više ljudi uključimo u politički život, a to se pogotovo odnosi na Nadzorni odbor i javna preduzeća, gde je možda bezmalo 80 posto ljudi koji nisu članovi stranke. Na kraju krajeva, to nam zakon i nalaže da moramo tako da se ponašamo, da pronalazimo adekvatne ljude, sa stručnom spremom i svim ostalim uslovima i tako smo i uradili“, kaže Vukmirica i dodaje da nije isključeno da će ti ljudi na kraju pristupiti SNS.

Glavni i odgovorni urednik „Kikindskih“ novina Željko Bodrožić kaže da je slično postupala i Demokratska stranka dok je bila na vlasti, s tim što je DS zaista i slušala vanstranačke ličnosti iz sveta kulture. „Za naprednjake ne znam, sveži su još uvek“, kaže on. „Nova vlast je, silom prilika, angažovala neke ljude koji do sada nisu viđeni u Naprednoj stranci.“ On tvrdi da je uzrok ovoj pojavi ista slabost koju su imali i radikali – nedostatak kvalitetnih kadrova. „Tu je bila masa ljudi opijena nacionalizmom koja se okupila oko Šešelja i Nikolića zbog toga, a malo kvalifikovanih i visokoobrazovanih ljudi. Zato su oni u novoj stranci bili prinuđeni da angažuju neke ljude van stranke, mada, pošto poznajem tu njihovu vojničku uređenost unutar stranke, ne verujem da su mnogi mogli da zadrže svoju vanstranačku poziciju“, kaže Bodrožić.

Činovnici – poljočuvari

Nova vlast se nije zaustavila sa smenom direktora. Dok su u slučaju Tešina opštinske vlasti strogo insistirale na poštovanju zakona i visokim kvalifikacijama koje direktor Kulturnog centra mora da ispunjava, sasvim suprotno su uradile sa zaposlenima u opštinskoj upravi. Određeni broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom preraspoređen je u – poljočuvare. Razlog ove preraspodele, kako kažu, je nedozvoljeno veliki broj zaposlenih u opštinskoj upravi. Međutim, nakon toga je objavljen konkurs za nove zaposlene sa istim profilom obrazovanja koji su imali i preraspoređeni.

Kikindski Zaštitnik građana smatra da ovo nije dobra praksa i da je na taj način oštećen kvalitet rada lokalne samouprave. „Smatram da lokalna samouprava, kao poslodavac, ne bi smela da zloupotrebljava značenje zakona“, kaže ombudsman Ivan Roščić. „Čak i ako je nešto formalno pravno ispoštovano, suština zakona o radnim odnosima i o državnim službenicima je veoma jasna, a to su ocena rada državnih službenika, depolitizacija i profesionalizacija uprave. Mislim da ovakvi potezi ne vode tome i ja se nadam da će se sa takvom praksom prekinuti“, napominje Roščić i dodaje da mu se nijedan od preraspođenih radnika još uvek nije obratio za zaštitu.

I demokrata Ljuboja žestoko osuđuje ovaj potez novih vlasti. „Kako drugačije da tumačite, nego kao klasičnu stranačku bahatost, kada se osobe, a naročito žene sa diplomom Pravnog, Filološkog i Ekonomskog fakulteta raspoređuju na mesta koordinatora poljočuvara, a istovremeno se na njihova bivša mesta dovode ljudi sa strane?“ U celoj ovoj zbrci, i dalje ima optimističnih Kikinđana, koji veruju da će uz pomoć kvalifikacija naći posao u svom gradu. Ipak, još uvek je više onih koji, usled svih dešavanja, misle da je naći posao u Kikindi bez članstva u vladajućoj stranci – skoro nemoguće.

Autorka: Nevena Cukućan, Kikinda
Odg. urednik: Nemanja Rujević