Preventivna špijunaža na ledu

Nemci imaju sasvim zgodan naziv – Vorratsdatenspeicherung, u slobodnom prevodu stvaranje zaliha podataka. Naime, kada ste službama i policiji sumnjivi ili ste nešto skrivili, sasvim je uobičajeno da oni pretresu sve podatke o vama. Ali ovde se radi o nečem drugom – snimanju svačijih i svakakvih ličnih podataka unapred, pa ako zatrebaju, tu su. Velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata je tiho u koalicioni ugovor uvrstila nameru da omogući „preventivnu špijunažu“ građana, ali je sada novopečeni ministar pravde Hajko Mas (SPD) odbio da podnese odgovarajući zakonski predlog Bundestagu. Kaže, želi da sačeka šta će reći Evropski sud, čija se odluka po ovom pitanju očekuje narednih meseci. Od 2006. prema pravilima Evropske unije države moraju da preko telekomunikacionih firmi prikupljaju podatke građana čak i ukoliko ne postoji konkretna pretnja ili sumnja. Međutim, Ustavni sud Nemačke je 2010. proglasio prvu verziju zakona neustavnom, a prošli sastav vlade nije pokušao da donese novi zakon.

Handelsblat definiše osetljiv trenutak u kojem se raspravlja o prismotri građana. „Američka tajna služba NSA je svojim gigantskim prikupljanjem podataka već raširila strah da će privatnost uskoro biti puka fikcija.“ Zanimljiv početak rada novog Kabineta, primećuje Noje osnabriker cajtung, pogotovo što ministar Mas svoju nameru da sačeka sa zakonom nije izneo na sednici Vlade nego u medijima. To je podgrejalo tenzije između dve najveće nemačke partije, koje su silom prilika u velikoj koaliciji. „Treba primetiti da se sada koalicioni partneri svađaju oko pasusa koji su veoma jasno zapisani u koalicionom ugovoru. Tu Hajko Mas i druge socijaldemokrate nisu nedužni. Oni sada bude utisak da žele da blokiraju delove sporazuma koji im se ne sviđaju. Na radost opasnih kriminalaca – jer svaki dan u kojem istražitelji ne mogu da se koriste snimljenim podacima je praznik za organizovani kriminal. Puka je insinuacija nekih kritičara da snimanje podataka stavlja čitavo društvo pod generalnu sumnju“, piše list.

Evropski sud će odluku saopštiti do Uskrsa?

Za razliku od citiranog lista iz Osnabrika, Donaukirir (Ingolštat) piše da Hajko Mas „u tužnom okruženju trenutno deluje kao jedini svetionik građanskih prava“. U Badiše cajtungu (Frajburg) već u naslovu stoji – nema razloga za žurbu! „Razumno je sačekati sa pisanjem predloga zakona dok evropske sudije ne definišu okvire. Posebno što nema vremenskog pritiska. Naprotiv, iza ovog pitanja krije se tehnička revolucija koja traži temeljno promišljanje o potrebama bezbednosnog aparata i pravu na ličnu slobodu. Balans tog dvoga mora da se u društvu nanovo raspravi i ustanovi.“ Ili, kako piše Vestfalen blat (Bilefeld) – temeljitost je važnija od brzine. Ovaj list podseća da prethodna vlada demohrišćana i liberala za tri godine nije uspela da utanači zakon koji bi bio u skladu sa nemačkim Osnovnim zakonom, pa da sada mogu da se strpe još tri meseca. Veruje se, naime, da će Evropski sud svoju odluku saopštiti do Uskrsa.

Međutim, nije da baš nema razloga za žurbu – Hajlbroner štime podseća da Brisel može razrezati drakonsku novčanu kaznu od 300.000 evra za svaki dan u kojem neka država članica kasni sa sprovođenjem evropskih zakona. Uz to, Braunšvajger cajtung pojašnjava da Evropski sud ne dovodi u pitanje princip stvaranja zaliha podataka o građanima, već da je jedina dilema koliko dugo će podaci moći da budu pohranjeni pore nego što se izbrišu. „Zato Masova argumentacija ne pije vodu. Verovatnije je da on samo želi da dobije na vremenu jer je principijelno – i sa pravom – skeptičan kada je u pitanju čuvanje podataka. Ali bi onda to trebalo otvoreno i da kaže, umesto što vodi veliku koaliciju u veliku svađu.“

Ali ta svađa možda uopšte nije tako velika, piše Flensburger tageblat. List se osvrće na sve sporove nove koalicije – putarina koju je isposlovala bavarska Hrišćansko-socijalna unija, upozorenja iste stranke da treba nekako obeshrabriti Rumune i Bugare da dolaze u Nemačku i žive na socijalnoj pomoći (OVDE LINK) te debata o minimalnoj satnici koju su progurale socijaldemokrate, ali sada konzervativci žele da načine što više izuzetaka od pravila. „Politički kokošinjac je veoma glasan, ali se tu ništa zapravo ne dešava. Snimanje podataka – nije to pravi povod za nerviranje; putarina – već nedeljama se iscrpno samo debatuje; useljenje siromašnih Bugara i Rumuna – tu bavarski konzervativci jednostavno žele da privuku desni spektar birača pred izbore za Evropski parlament; minimalna plata – sada se svađaju, ali odluke će tek kasnije doći. Mnogo buke ni oko čega. Ali samo jedan pogled na broj mandata koje ova vlada ima u Bundestagu (504 od 631) govori da bi još veći problem bio da su demohrišćani i socijaldemokrate u svemu složni. Velika koalicija bi bila u stanju da umrtvi svaku debatu, ma koliko važna ona bila. Zato su svađe sa vremena na vreme kao poručene.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon