Predsednik Nemačke podneo ostavku

Horst Keler je prvi predsednik u istoriji Nemačke koji se prevremeno povlači sa dužnosti. On je na konferenciji za novinare u zamku Belvi u Berlinu izjavio da se povlači iz „poštovanja prema dužnosti saveznog predsednika“.

"Moje reči o akciji u Avganistanu naišle su na oštru kritiku. Žao mi je što su moje reči o pitanju tako teškom i važnom za našu naciju dovele do nesporazuma. Kritika ide tako daleko da se meni podmeće da sam za akcije Bundesvera koje nemaju ustavno pokriće. Ta kritika nema nikakvo opravdanje i u njoj nema nikakvog poštovanja za moju funkciju", rekao je Keler u dvorcu Belvi. Predsednik se zahvalio "mnogobrojnim građanima" koji su mu u proteklih šest godina "ukazali poverenje i podržavali njegov rad".

Da podestimo: Keler se proteklih dana našao na meti kritika zbog izjave date u Avganistanu da se „i vojnim sredstvima, ukoliko je to potrebno, moraju štiti nacionalni interesi na primer, slobodni trgovinski putevi, da bi bila sprečena nestabilnost regiona koja bi se negativno odrazila na naše šanse kada je reč o trgovini, radnim mestima i prihodu“.

Iz redova opozicije, ali i samih Kelerovih demohrišćana, odmah su stigle kritike na račun ove izjave. Tipična je bila reakcija Tomasa Opermana iz poslaničkog kluba Socijeldemokrata: „Mi ne želimo ratove zbog privrede“.

"Kritika nema opravdanje i ne poštuje moju funkciju"

Po nemačkom ustavu, funkciju predsednika preuzeće predsednik gornjeg doma saveznog parlamenta, Bundesrata. Na ovoj funkciji je u ovom polugodištu gradonačelnik grada Bremena, koji ima status federalne jedinice, Jens Bernsen (Boehrnsen). Keler koji je političar konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, počeo je u maju prošle godine drugi petogodišnji mandat. Predsednik koji je do stupanja na tu dužnost bio direktor Međunarodnog monetarnog fonda, u više navrata je bio na udaru kritike medija koji su mu često prebacivali da izbegava da kaže svoje mišljenje o pitanjima od ključnog značaja po zemlju.

Po ustavu, predsednik nemačke države ima pretežno protokolarnu funkciju. Među građanima je Keler, zbog svoje skromnosti i pristupačnosti, bio pak izuzetno popularan. Još nije jasno da li će sada vladajuće stranke, konzervativci i liberali, posle izbora u Severnoj Rajni - Vestfaliji, imati većinu i uspeti da ponovo na mesto šefa države izaberu svog kandidata koji mora da ima većinu Savezne skupštine.

Ovo telo se sastaje svake pete godine, samo za izbor predsednika države, a čine ga svi poslanici Bundestaga i delegati federalnih jedinica u skladu sa većinskim odnosima u tamošnjim parlamentima.

idj/sbl/dw/agencije