Predsednica ne može biti „novi Tuđman“

Nakon tri predsednička mandata u kojima su Stjepan Mesić i Ivo Josipović naglašavali da je Bosna i Hercegovina prijateljska i samostalna država u kojoj živi deo hrvatskog nacionalnog korpusa, stvoren je privid da će nova predsednica Kolinda Grabar-Kitarović promeniti težište tih odnosa. Naime, Hrvati u BiH su tema koja u Hrvatskoj može lako da mobiliše konzervativnije birače, pa zato i ne čudi što je nova predsednica na počecima kampanje izjavljivala da će put do izborne pobjede upravo da gradi na tim temeljima.

Moguću promenu politike prema Bosni i Hercegovini najavili su i mediji kada su preneli, navodno njene reči, da ona nema ništa protiv trećeg entiteta, ukoliko se za njega odluče Hrvati u toj zemlji. Te su reči, izjavila je naknadno Grabar-Kitarović, istrgnute iz konteksta, a njen stav jeste da će podržati svaki dogovor legitimnih predstavnika svih naroda u BiH. Predizborna „napalm-retorika“ iz centrale njene stranke Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i najava „povratka stranačkim korenima“, bili su dovoljni da i poneki hrvatski mediji novu predsednicu u svetlu BiH nazovu „novim Tuđmanom“, iako ni vreme, ni politički kontekst, pa čak ni ono što je viđeno ne idu u prilog takvim očekivanjima.

Za sada bez konkretnih poteza

Ako zanemarimo nekoliko početničkih gafova, Grabar-Kitarović je građanima ponudila upravo ono što žele da čuju, pa čak i onda kada to sami sebi ne žele da priznaju. Reči koje koristi ne iskaču iz granica razumljivih prosečnom građaninu, retorika joj je lišena izbegavanja zameranja, po čemu je poznat njen prethodnik Josipović, ali i nebrušenih provokacija predsednika Mesića. U poređenju s nabusitim elitističkim stavom premijera Zorana Milanovića, poza Kolinde Grabar-Kitarović čini je gotovo blagom i ugodnom, čak i kada mu se oštro protivi i traži njegovu ostavku. Ipak, nikome još nije jasno ni kakvu će ona politiku da vodi, niti kako će se postaviti u odnosima sa susednom BiH.

Kolumnista „Novosti“ Marinko Čulić tako kaže da će poseta Bosni i Hercegovini sve reći sama po sebi. „Za mene je ohrabrujuće to da ona da odlazi u Sarajevo, što je i logično. Međutim, i sami znate da je ona davala zbunjujuće izjave oko trećeg entiteta, te da se generalno njeno interesovanje za BiH ograničava na Hrvate u toj državi. To je previše partikularno, previše usko i ne odgovara potrebama odnosa dveju zemalja. Valjda će nešto jasnije biti nakon te posete, ali za sad ne znamo ništa“, kaže za Dojče vele taj poznavalac prilika između dveju zemalja.

I politička novinarka Silvija Šeparović smatra da je prerano za izvlačenje zaključaka. „Hrvatska politika poslednjih godina, računajući najmanje zadnjih pet Josipovićevih godina, ostavljala je pitanje BiH po strani. Dakle baš tako da se ostavi prostora da se tamošnji narodi dogovore“, kaže autorka političkog magazina Aftershock koji emituje zagrebački radio Yammat FM. Šeparović uz to dodaje da promenu ipak očekuje. Ako na parlamentarnim izborima pobedi politika HDZ-a, Zagreb bi mogao da se više okrene ka Hrvatima u Bosni i Hercegovini.

Zagreb i Sarajevo u čistilištu

No, da li je Kolinda Grabar-Kitarović dugo čekani „mali Tuđman“? To nije realno i neće se dogoditi, odgovara Čulić i navodi da takve stvari iz unutarstranačkih razloga mogu da se napumpavaju, da stvaraju privide. „Osim toga, to može biti samo šef stranke Tomislav Karamarko kojeg generalni sekretar Milijan Brkić odnedavno zove 'ćaća stranke', a sutra bi valjda bio i ćaća cele Hrvatske. Ali i za njega postoje prepreke. To je nemoguće vratiti, osim kao neku fikciju koja može da unese nove elemente nestabilnosti i razdora u Hrvatsku. Očekujem, ili se nadam, da će to uskoro prestati. Ili da će prestati nakon parlamentarnih izbora, ukoliko HDZ na njima pobedi.“

Odnosi Zagreba i Sarajeva, smatra Čulić, dolaze na klizav teren, svojevrsno čistilište, nakon kojeg bi trebalo da se definišu. „Bojim se da dosadašnje izjave Grabar-Kitarović tu nisu najbolja preporuka. Ako se želi da se stvari vrate u kakvu-takvu normalu, ona bi morala da se vrati uobičajenim formulacijama o nezavisnoj BiH s kojom Hrvatska održava prijateljske odnose, između ostalog i zbog položaja Hrvata u BiH, kako su to već radili predsednici Mesić i Josipović“, navodi taj komentator.

„Ono što Grabar-Kitarović zvanično govori, a što uostalom piše u njenom programu u kampanji, jeste dakle da vidi Bosnu i Hercegovinu kao državu tri jednakopravna naroda što garantuje opstanak, prosperitet i izgradnju BiH kao pravne i demokratske države, zalaže se za promene Ustava. Za tezu da se ona zalaže za treći entitet u BiH koji bi bio hrvatski, ona je u svojim prvim predsedničkim intervjuima rekla da je istrgnuta iz konteksta pa joj, dakle, treba verovati da joj se tako istrglo. Istom prilikom je rekla da će ga podržati, ako tako odluče narodi BiH. I to zvuči korektno“, misli Silvija Šeparović.

„Ali da mene pitate, i ja bih rekla da bih podržala ono što se narodi BiH dogovore, iako je jasno da se toliko godina nakon rata i Dejtona narodi tamo teško dogovaraju“, nastavlja Šeparović. „Ali kad se s time spoji da novu predsednicu u Hercegovini, a verujem i u BiH, smatraju novim Tuđmanom; da se njena stranka, a i ona sama, u kampanji pozivala na tekovine devedesetih: da je nova predsednica potekla iz stranke koja je devedesetih vodila državu i politiku prema BiH: kad se prizove u sećanje da su predstavnici bosanskohercegovačkih Hrvata pred svaku važnu odluku (pa i mimo toga) po blagoslov ili 'ribanje' dolazili u Zagreb; da se pamti da je tada potekla ideja o takozvanom 'humanom preseljenju', o oblicima vojnog prisustva tokom rata da se ne govori – to budi samo loše uspomene“, niže problematične tačke odnosa dveju zemalja ta nagrađivana novinarka.

Dvojaka osećanja prema Hrvatima van Hrvatske

Uz sve to, ne treba zaboraviti ni to da Hrvati u Hrvatskoj nemaju jedinstveni stav prema sunarodnicima u Bosni i Hercegovini, kao ni o tome koliko bi matična država trebalo da utiče na njihov život. Nakon predsedničkih izbora ponovno je probuđen animozitet prema Hercegovcima kao onima „koji ne plaćaju Hrvatskoj porez, ali joj biraju predsednika“. Štaviše, sasvim nepravedno su optuženi da su oni doneli izbornu prevagu u korist Grabar-Kitarović.

„Taj animozitet danas nije toliko prisutan koliko je bio prisutan nakon Tuđamovog odlaska i u vreme smene vlasti. Tada su u Hrvatskoj postojali ogromni animoziteti prema Hercegovcima, što jeste neki površan utisak. Nisu oni krivi što ih je državna politika smeštala tako kako ih je smeštala. Za to je kriva državna politika. Strasti veoma hladi to što Hercegovci jedva da se više i odazivaju na hrvatske državne izbore, pa ih je potrebno animirati i organizovanim prevozom. To je toliko malo da mogu da budu srećni što se poslenici dijaspore biraju po fiksnoj kvoti od tri poslanika. Uz toliki odaziv, ne bi imali ni ta tri“, analizira Čulić.

Kako će nova predsednica uticati na BiH i hrvatski narod u toj zemlji, trebalo bi da se razbistri tokom današnjeg (3.3.) dana, smatraju sagovornici DW. A ako ne danas, sigurno nakon parlamentarnih izbora koji bi, prema medijskim nagađanjima, trebalo da se održe još pre leta. Teške godine recesije i neuspesi aktuelne socijaldemokratske vlade, po svemu sudeći će da vrate hrvatsko političko klatno na drugu stranu. Tada bi na vlast mogao da se vrati HDZ, stranka iz koje je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović formalno istupila, ali koja je oblikovala njenu predizbornu retoriku prema Bosni i Hercegovini.