Pozivnica za Iran?

Mesecima se dogovara i pregovara o održavanju konferencije o Siriji pod radnim nazivom Ženeva Dva. Konačno je i režim Bašara al Asada pristao da učestvuje, a i opozicija se dogovorila ko će je predstavljati. Pod patronatom SAD i Rusije sastanak će se na kraju zaista 22. januara desiti u Švajcarskoj, ali ne u Ženevi nego u Montreu. Cilj je svakako okončanje krvoprolića koje je odnelo 120.000 života, a lista učesnika konferencije je poduga. Međutim, neće biti predstavnika Teherana, koji jedini u regionu pruža snažnu podršku Asadu. Iranci nisu pozvani jer su se neke države pobunile protiv njihovog učešća.

Deo problema i deo rešenja

„Bez podrške Irana sirijski predsednik ne bi imao šanse da se ovako dugo održi na vlasti“, smatra Ginter Majer, stručnjak za arapski svet sa Univerziteta u Majncu. „Iran ulaže sve moguće resurse kako bi zadržao Asada na vlasti“, kaže Majer za DW i dodaje da je osnov vojni pakt koji su dve zemlje zaključile 2006. godine. Prema navodima američkih tajnih službi, Iran vazdušnim putem doprema oružje vladinim trupama u Siriji. Nejasno je da li su na frontu i iranski vojnici, ali se veruje da je elitna Iranska revolucionarna garda poslala svoje instruktore da obuče Asadove vojnike. Nije isključeno da Teheran osposobljava i iračke borce koji onda učestvuju u sukobu u Siriji.

Iran je svakako deo sirijskog problema, smatra Folker Pertes, stručnjak za Bliski istok iz berlinske fondacije Nauka i politika. I upravo je zato važno da iranska delegacija bude na kraju pozvana u Švajcarsku. „Ako od nekog ko je deo problema želite da načinite deo rešenja, onda morate da stvorite uslove za to. Učešće Irana je važno za uspeh mirovne konferencije“, navodi Pertes u razgovoru za DW. Slično misle i vlastodršci u Teheranu koji su se ponudili da posreduju u sirijskom konfliktu, a sirijska državna agencija Sana ovih dana prenosi izjave vladajućih u Damasku koji se takođe zalažu za učešće Irana u Montreu.

Saudijci protiv

Protiv učešća Teherana su pre svega Sjedinjene Države i Saudijska Arabija koja je, kako objašnjava Pertes, „čvrsto rešena da svrgne Asada“. Ono što je Iran za režim u Siriji, to su Saudijci za pobunjenike – izvor novca, oružja i podrške. Zapravo se čitav građanski rat može postaviti kao borba za prevlast sunita i šiita, gde ove prve podržava Saudijska Arabija, a druge Iran čime se dve države bore za prevlast u regionu.

Što se tiče Bele kuće, Pertes veruje da ona nije principijelno protiv učešća Irana na mirovnoj konferenciji, ali da stvara sebi diplomatski prostor za igru – ukoliko pristane na učešće Teherana, Vašington će hteti nešto zauzvrat. Tome u prilog govore i trenutni odnosi Irana i SAD koji, prema nekim mišljenjima, nisu bili bolji već tri decenije. Sve se promenilo dolaskom umerenog Hasana Rohanija na predsedničku funkciju i privremenim dogovorom o nuklearnom programu Irana.

Najvažniji zagovornik učešća Irana na mirovnoj konferenciji je generalni sekretar UN Ban Ki Mun. On smatra da je učešće Teherana u razgovorima „logično, praktično i realistično“. Naši sagovornici vide, usprkos svim razlikama, i jedan zajednički interes Irana i zapadnih zemalja u Siriji – niko ne želi da zemljom zagospodare radikalne sunitske grupe.

Autori: Nahima el Musaui / nr
Redakcija: Jakov Leon