Potvrđena veza vitamina D i demencije

Nova studija potvrdila je 2014. vezu između nedostatka vitamina D i razvoja demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest. Istraživanja ukazuju da postoji duplo veći rizik da se kod starijih osoba, sa ozbiljnim nedostatkom vitamina D razvije demencija.

„I ranija istraživanja ukazivala su na vezu između nedostatka vitamina D i gubitka pamćenja i otežanog razumevanja u starijem životnom dobu. Ali tom studijom po prvi put je predstavljena šira veza između nivoa vitamina D i dijagnoze demencije“, kaže za DW Jan Lang, jedan od autora studije, inače predavač u medicinskoj školi univerziteta Ekseter.

Faktor „D“

Studija, koja je objavljena početkom avgusta 2014. u naučnom časopisu „Neurologija“ obuhvatila je 1.600 osoba iz SAD starijih od 65 godina.

Uzorci krvi koji su im uzeti na početku studije nisu pokazivali prisustvo demencije. Tokom šest godina, kod deset procenata ispitanika razvila se demencija. Prilikom istraživanja upoređivani su uzorci krvi uzeti od zdravih osoba sa uzorcima uzetim od ispitanika sa manjim nedostatkom vitamina D, kao i ispitanika sa velikim nedostatkom vitamina D.

Studija je pokazala da kod starijih osoba sa manjim nedostatkom vitamina D postoji 50 posto veći rizik za razvoj demencije, dok je taj procenat kod osoba sa izraženim nedostatkom vitamina D čak 120 odsto!

Istraživanje je obuhvatilo sve vrste demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest, utvrdivši da ne postoji razlika u odnosu između vitamina D i različitih kategorija demencije.

Kad izgubite sopstvenu ličnost

Demencija uključuje čitav niz simptoma, od problema sa memorijom, preko otežanog razumevanja i govora.

„U pitanju je zajednički imenitelj za stotinu mogućih stanja“, objašnjava Lang i dodaje da procenat od deset odsto onih koji su dobili demenciju, koji se pojavljuje u njihovoj studiji, zapravo predstavlja prosek za industrijalizovane zemlje.

Vodeći istraživač Centra za istraživanje Alchajmerove bolesti u Velikoj Britaniji, Sajmon Ridli, opisuje demenciju kao „prilično groznu stvar“, pri čemu su tretmani ograničeni, dok progresivna priroda bolesti „krade“ ličnost pacijentima.

Neki oblici demencije nastaju kao rezultat povrede ili moždanog udara, pri čemu dolazi do izumiranja moždanog tkiva. Kod obolelih od Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije, dolazi do stvaranja proteinskih naslaga u mozgu. Iako uzrok Alchajemra nije potpuno poznat, pretpostavlja se da je tu uključena i genetska komponeta.

„Pušenje, gojaznost i nedostatak fizičkih aktivnosti su poznati faktori rizika za razvoj demencije. Učenje je takođe jedan od važnih pozitivnih faktora: ako osoba tokom mladosti dobija veliku količinu stimulacije neurona, njen mozak se bolje razvija i ona postaje otpornija na demenciju“, kaže Lang.

Vitamin D možemo dobiti kroz ishranu, nalazi se u mesu masnih riba, ali se i stvara kroz absporpciju sunčeve svetlosti. „Kako ljudi stare tako je njihovo telo sve manje u mogućnosti da vrši sintezu sunčeve svetlosti u vitamin D“, dodaje Lang.

Uzrok demencije još nije dokazan

I Sajmon Ridli, koji je bio uključen u ovo istraživanje kaže da je ono nije niti prvo niti poslednje koje se bavilo vezom vitamina D i demencije, ali da je jedno od boljih, pogotovo što je bazirano na dužem vremenskom periodu posmatranja ispitanika.

Međutim, Ridli naglašava da ova studija ne dokazuje da nizak nivo vitamina D uzrokuje demenciju: „Ona pokazuje povezanost, ali kontrolisana klinička istraživanja moraju da dokažu i sam uzrok“, kaže Ridli i dodaje da Alchajmerov istraživački centar iz Velike Britanije „u ovom trenutku ne preporučuje uzimanje suplementa“.

Jan Lang kaže da će naredni korak biti ispitivanje učinka suplementa vitamina D u cilju moguće prevencije ili odlaganja početka demencije.

„Ako uspemo da zaustavimo čak i mali deo to će značiti veliki napredak za zdravlje i živote ljudi“, kaže Lang. Organizacija „Alchajmer Evropa“ je 2009. godine procenila da je demencija, na godišnjem nivou, zemlje članice Evropske unije košta 160 milijardi evra.

Sa povećanjem broja članica, ali i trendom starenja populacije na evropskom kontinentu, očekuje se da se broj slučajeva demencije udvostruči do 2050. godine.

„Istovremeno imamo i studije koje ukazuju da u industrijalizovanim zemljama opada broj slučajeva obolelih od demencije. To, delom, možemo zahvaliti boljem zdravlju ljudi u uslovima bolje kontrole nad bolestima koje izaziva duvan ili visoki krvini pritisak. Ali sve veći broj preterano gojaznih može unazadi taj napredak”, zaključuje Lang.