Postepeni oporavak evrozone

Da se ekonomija Evropske unije polako, ali sigurno vraća na noge, pokazuje činjenica da će dve od pet država evozone, koje su zbog ekonomske krize zatražile finansijsku pomoć spolja, uskoro izaći iz programa pomoći. Očekuje se da 15. decembra Irska bude prva, a Španija, u januaru sledeće godine, druga zemalja koja će bez dodatnih preventivnih sredstava izaći iz programa finansijske pomoći. Te odluke vlada u Dabilinu i Madridu podržane su od strane ministra ekonomija i finansija svih članica evrozone.

„Želeo bih da čestitam obema zemljama na ovom važnom trenutku za evrozonu“, izjavio je predsednik evrogrupe i ministar finansija Holandije Jeren Dijselblem (fotografija gore). „Obe države su pokazale snažnu predanost u implementaciji svojih programa pomoći. To je donelo rezultate što potvrđuju i poslednji podaci sa finansijskih tržišta. Irci i Španci su prošli kroz težak period, ali sam ubeđen da će se njihovi napori isplatiti u godinama koje slede. Obe ove ekonomije nalaze se na putu oporavka“, rekao je Dijselblem nakon sastanka ministra evrozone u Briselu.

Da je primena program pomoći za Irsku, koja je 2010. godine od EU i Međunarodnog monetarnog fonda dobila 67,5 milijardi evra bila uspešna, pokazuje poboljšanje ekonomske situacije koja je tu zemlju vratila na put održivog privrednog rasta i porasta broja zaposlenih. U Španiji, koja je za sređivanje svog bankarskog sektora iskoristila 41,3 milijarde pomoći evropskih i međunarodnih partnera, došlo je do jačanja likvidnosti banaka, ali pojačanog nadzora nad njima. U evrozoni ipak upozoravaju da je za sve važno da se, i pored prvih signala privrednog oporavaka i izlazaka iz recesije, ostane na putu reformi i da se osigura da se greške iz prošlosti ne ponove u budućnosti.

Grčka i dalje u problemima

Pored Irske i Španije, i Kipar je dobio pohvale u Briselu. Zaključak je da program pomoći za Kipar dobro funkcioniše, da zemlja ispunjava zadate ciljeve na vreme i pravi napredak u oblastima rekapitalizacije i rekonstrukcije finansijskog sektora. Sa druge strane, Grčka i dalje nastavlja da zadaje glavobolje svojim evropskim partnerima. Iako je grčki ministar finansija, Janis Stornaras, sa sastanku sa kolegama iz evrozone naglašavao da „niko ne može poreći napredak koji je Grčka napravila“, Atina je upozorena da radi na zatvaranju fiskalnog raskoraka u 2014 i 2015. godini, na nastavku strukturnih reformi i unapređenju rukovođenja procesom privatizacije u zemlji:

„Potreban nam je napredak u ovim oblastima kako bi mogli da napravimo valjan pregled situacije. Svesni smo napora koje Grčka čini, ali posao još nije urađen do kraja. Da bi zemlja povratila održiv privredni rast i otvorila nova radna mesta mora da nastavi da primenjuje program“, poručio je Dijselblem.

Grčka je od 2010. godine, u cilju spasavanja zemlje od bankrota, dobila 240 milijardi evra međunarodnih pozajmica.

Skromni privredni oporavak EU

Na sastanku ministra ekonomija i finansija 17 zemalja evrozone, evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren izneo je i poslednje podatke o stanju ekonomije u Evropskoj uniji koji pokazuju nastavak skromnog privrednog oporavka u EU. „U trećem kvartalu ove godine bruto društveni proizvod u evrozoni povećao se za 0,1 odsto, odnosno 0,2 odsto na nivou EU. U prethodnom tromesečju povećanje je iznosilo 0,3 procenta, u oba slučaja. Ako to uporedimo sa jesenjom prognozom Evropske komisije, privredni rast je niži od predviđenog“, izjavio je Ren.

Više od očekivanog, u poslednja tri meseca rasle su privrede Letonije i Bugarske. Španija i Estonija nastavile su rast iz prethodnog kvartala, a i Portugal je ostao „u plusu“ što je i potvrdilo izlazak te zemlje iz recesije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković