1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Poseta koja je podelila Vašington

Spenser Kimbal3. mart 2015.

Podrška Izraelu jedan je od stubova američke politike prema toj zemlji. No, svojom najnovijom posetom Vašingtonu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu svoj odnos prema Vašingtonu stavlja na probu.

https://p.dw.com/p/1Ek7V
Benjamin Netanjahu bei Barack Obama Washington 01.10.2014
Foto: Reuters/Kevin Lamarque

Izraelske premijere su u Vašingtonu oduševljeno dočekivali predstavnici obeju tamošnjih partija, bez obzira na to koja je na vlasti – dakle i republikanci i demokrate. Kada je premijer Benjamin Netanjahu 2011. godine održao govor pred američkim Kongresom, 29 puta su, kako demokrate, tako i republikanci, ustajali na noge i aplaudirali iz sve snage.

No, tokom ove posete sve će biti drugačije. Više od desetak poslanika, većinom demokrata, najavilo je da će bojkotovati njegovo treće po redu obraćanje Kongresu. Potpredsednik Džo Bajden odlazi u kratku posetu Južnoj Americi, dok je američki predsednik Barak Obama odbio da se ovoga puta sretne sa Netanjahuom.

Barack Obama / Rede zur Lage der Nation / USA
Barak Obama tokom poslednjeg govora o stanju nacije, iza desno je Džon BenerFoto: Reuters

Kontroverze su počele u januaru, kada je Džon Bener, portparol Predstavničkog doma pozvao Netanjahua da održi govor o „ozbiljnoj pretnji koja dolazi od radikalnog islama i iz Irana“. Republikanac Bener poziv izraelskom premijeru nije usaglasio sa Belom kućom. „Obama islamskom fundamentalizmu u poslednjem obraćanju naciji nije posvetio dovoljno pažnje“, rekao je Bener i dodao: „Netanjahu bi tu prazninu sada mogao da popuni“. Na pitanje zbog čega nije informisao Belu kuću o svom pozivu Netanjahuu, Bener je odgovorio: „Iskreno da kažem, nisam želeo da oni spreče nešto što smatram jedinstvenom prilikom.“

„Štetno za odnose“

Lideri demokrata bili su ozlojeđeni – ne samo zbog ignorisanja predsednika Obame, već i zato što Netanjahu drži govor dve sedmice pred parlamentarne izbore u Izraelu. Savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs je u tom kontekstu govorila o stavljanju na jednu stranu, nazvavši poziv Netanjahuu „štetnim“ po američko-izraelske odnose.

„U pozadini svega stoji pitanje, da li je to svesni Benerov manevar s ciljem da demokrate dovede u defanzivu“, ocenjuje za Dojče vele Vilijem Kvant, član Veća za nacionalnu bezbednost u vreme predsedničkih mandata Niksona i Kartera. „Ako demokrate ne prisustvuju govoru, izgledaće kao da su kritični prema Izraelu, ako prisustvuju – onda daju legitimitet kritici Obamine administracije. Prema anketama CNN-a, 63 odsto Amerikanaca smatra da je Bener postupio pogrešno.

Netanjahuov govor pada u vreme kada su atomski pregovori sa Iranom dospeli u kritičnu fazu. Obamina vlada bi do kraja marta želela da postigne okvirni dogovor sa Teheranom. Netanjahu, koji u američkim naporima za ostvarivanje boljih odnosa sa Iranom vidi pretnju, ponovo je otvoreno kritikovao pregovore.

„Opsednut temom Irana“

„Zemlje poput Saudijske Arabije i Izraela zabrinute su da bi sporazum o atomskom programu sa Iranom mogao da predstavlja početak saradnje i uvod u dobre iransko-američke odnose“, smatra Kvant. „Netanjahu je opsednut Iranom. On kaže da je to toliko važno, da opravdava neobičan potez kada se radi o njegovom dolasku, jer on želi da podigne uzbunu.“

Benjamin Netanjahu UN Vollversammlung
Netanjahu pred Generalnom skupštinom UN 2012. godineFoto: Getty Images

Neki veruju da je Netanjahu sklon političkom preterivanju. Godine 2012. održao je govor pred Generalnom skupštinom UN, u kojem je tvrdio da je Iranu potrebna još samo jedna godina da napravi atomsku bombu. Izraelska tajna služba Mosad, kako se činilo, nije delila to mišljenje. „Teheran ne preduzima ono što je potrebno za proizvodnju atomskog oružja“, pisalo je u dokumentima koji su dostavljeni britanskom listu „Gardijan“ i katarskoj TV-stanici „Al-Džazira“.

Netanjahuova kampanja protiv pregovora sa Iranom opteretila je američko-izraelske odnose, koji su zbog izgradnje naselja na Zapadnoj obali Jordana, ali i zbog izraelske opsade Pojasa Gaze, ionako bili napeti. Predstavnici Obamine vlade optužili su Netanjahua da je pustio da određene tajne informacije dospeju u javnost, kako bi američku poziciju u odnosu na Iran prikazao kao slabu. Prema jednom izveštaju „Njujork tajmsa“, Bela kuća je u međuvremenu ograničila razmenu informacija sa Izraelom.

Pa ipak, mnogi republikanci i neke demokrate dele Netanjahuovo mišljenje da Obamina vlada uspostavlja veze sa neprijateljem nauštrb bliskog saveznika – Izraela. Članovi Senata rade na zakonu koji predviđa dodatne sankcije protiv Irana, ukoliko do juna ne bude bio potpisan sporazum o iranskom atomskom programu. Obama je najavio da će blokirati zakon podizanjem veta, pošto on „torpedira pregovore sa Teheranom“.

Kako bi smanjili kontroverze povezane s dolaskom izraelskog premijera u SAD, senatori Dajane Fajnštajn i Ričard Darbin pozvali su Netanjahua na susret sa predstavnicima demokrata „kako bi obezbedili da obe političke stranke u Kongresu vode dijalog sa Izraelom“. Netanjahu tom pozivu nije želeo da se odazove. Takav susret samo bi podgrejao špekulacije da je njegova poseta motivisana stranačko-političkim interesima. Netanjahu je takođe odbacio i poziv za susret koji su mu uputili republikanci i američki konzervativni tabor.