Porodičnim vrednostima protiv džihada

Mladi musliman već je ušao u "sveti rat". Napustio je Nemačku i u Egiptu je prošao različite kampove za obuku džihadista. Tu i tamo pisao je mejlove svojoj porodici, a ona se nedugo nakon njegovog nestanka obratila savetovalištu u Berlinu. Tamošnji saradnici seli su zajedno sa članovima porodice, pročitali svaki mejl i navodno pronašli prave reči za odgovor na njegove poruke.

Danijel Keler je jedan od saradnika Hajata. On zna trikove kojim se vođe islamističkih kampova za obuku služe. "Ne samo da će tvoja porodica prihvatiti tebe i tvoju veru, već će pokušati i da te izbavi odatle", rečeno je pridošlicama u kampu. A to je navodno dokaz da i porodica pripada neprijatelju.

Strategija savetnika Hajata jeste da se porodica nikada ne ponaša tako da izgleda kao da podržava radikalnu ideologiju. Konfrontaciju bi u svakom slučaju trebalo izbeći. Familija se strpljivo ponudila kao partner za razgovor. Kada je sin počeo da razmišlja o radikalnom angažmanu, članovi porodice su predložili "tajm-aut" za njega i to tako što bi otišao u drugu zemlju. Tamo je mladić bio daleko od kampa. Osnovao je sopstvenu porodicu i nastavio da održava blizak kontakt sa svojom familijom.

Uspesi na temelju znanja

Savetovalište „Hayat“ doprinelo je tome da se mladi musliman de-radikalizuje. Program koji u Nemačkoj postoji od 2011. godine, privukao je pažnju čitavog sveta. "Hayat" je arapska reč i znači "život". Ipak, na projektu je angažovana "šačica ljudi", sa kojom se u kontakt može stupiti telefonom. Saradnici deluju kao most u svim pravcima, posreduju između roditelja, dece, škola, imama. Ako je potrebno razgovaraju i sa policijom i predstavnicima vlasti.

"Naš angažman u Hajatu je rad sa čitavom porodicom i sa svima koji imaju pozitivan stav prema toj osobi", kaže savetnik Keler. Porodica mora biti ojačana kao alternativa radikalnoj ideologiji. Argumente tome u prilog često daje i sam islam. "Postoji jasna izjava proroka Muhameda, kako je raj pod majčinim nogama", kaže Keler. "Ako je neko musliman, ne može zaobići činjenicu da roditelji, a prvenstveno majke, imaju posebno važnu ulogu."

Proteklih godina savetovalište Hajat je uspelo da pomogne desetinama ljudi. Neki od njih su u potpunosti uspeli da se izvuku iz radikalne scene, kod drugih je radikalizacija delimično usporena. "To je dugotrajan proces", objašnjava Keler. Slučajevi koji se mogu uporediti sa desničarskim ekstremizmom često se razvlače godinama, što pokazuje iskustvo sa programima izlaska iz sveta neonacizma. To je zapravo i bio uzor za ovov savetovalište. Pomoć u napuštanju tih scena moguća je i kod radikalnih muslimana. "Trenutno radimo oko 200 do 300 odsto više nego što nam kapaciteti dozvoljavaju", kaže savetnik u Hajatu. A broj poziva sve je veći.

Izvoz u Englesku

Ideja je postalo toliko uverljiva da se "izvozi" i u druge zemlje. Tome su doprineli i pozivi građana iz Austrije, Kanade, Francuske ili Švedske, koji su preko Interneta došli do kontakta sa nemačku telefonskom linijom za pomoć. Slične ponude u drugim zemljama nije bilo. Oni koji traže pomoć nadaju se da će od toga moći da profitiraju i da se telefonsko savetovanje u Berlinu odigrava i na drugim jezicima, dakle ne samo na nemačkom, već i na turskom, arapskom, engleskom, a ako treba i na drugim jezicima.

Budući da Hajat finansira Savezni ured za migracije i izbeglice - novcem nemačkih poreznih obveznika - ponuda bi zapravo trebalo da bude usmerena na ljude u Nemačkoj. "Bilo je jasno - i u pogledu resursa - da nećemo biti u prilici da organizujemo savetovališta širom sveta", kaže Keler. I tako se ubrzo rodila ideja o međunarodnoj saradnji.

I u Engleskoj će ova ideja uskoro zaživeti. Sajmon Kornvol iz državnog londonskog „Probation Trust-a“ doneo je ideju u britanski glavni grad zajedno sa kooperantom, nevladinom organizacijom - Active Change Foundation. Hajat Engleske se nalazi na samom početku. Britanski parlament narednih sedmica mora da donese odluku o finansiranju, ali gotovo svi veruju u skori početak savetovanja i u Londonu.

Izgradnja mreže

Planirano je, ne samo da se oformimo Hajat u Engleskoj, već i da ovo savetovalište zaživi i u Australiji, ili Kanadi. "Trebalo bi da postoji intenzivna razmena ovih programa", dodaje nemački savetnik Danijel Keler. Trenutno to nije moguće. "U Kanadi i Holandiji situacija je povoljna. Pred nama je cilj da u narednih nekoliko meseci osnujemo par novih savetovališta. I u Australiji postoji veliko interesovanje, ali razgovori sa Australijancima tek su počeli", pojašnjava aktivista iz Berlina.

U idealnom slučaju nacionalne podružne mreže mogle bi međusobno da se podržavaju. Nemački saradnici Hajata edukovaće nove saradnike u inostranstvu i pomoći im da krenu sa svojim programima. Kasnije se ovi saradnici mogu međusobno konsultovati oko posebnih slučajeva i tendencija. Međunarodna mreža izlaska iz radikalnog islamizma u svakom slučaju može biti dragocena ravnoteža džihadskoj sceni, koja se ne zaustavlja na granicama neke države.