Poraz EU u sopstvenom protektoratu

„EU zakazala u svom protektoratu“, naslov je komentara u berlinskom Tagescajtungu. „BiH je udaljenija od Evrope više nego ikada. Nema potrebnih političkih i privrednih reformi. Bosanska realnost je tužna: u zemlji je više političara nego u bilo kojoj drugoj državi u Evropi. Državna uprava je korumpirana i minimalno funkcioniše. S obzirom na gotovo potpunu deindustrijalizaciju, o privredi se ne može ni govoriti. Čak 44 posto građana BiH je bez posla. Posao pored lokalnih birokratija nude samo međunarodne organizacije – pre svih EU. EU nije samo trgovinski partner BiH. Bosanska politika se takođe određuje u Briselu. Bosna je već godinama protektorat EU. Ona je, a ne bosansko biračko telo, kriva ako u toj zemlji nema napretka“, piše taz.

„Parlamentarnim i predsjedničkim izborima neće biti prevaziđene institucionalne blokade“, piše švajcarski Noje ciriher cajtung. „U BiH su bez velike svetsko-političke pompe održani predsednički i parlamentarni izbori. Oni skoro da ništa neće promeniti u politički i privredno paralizovanoj zemlji. Pre svega jer nacionalne partije, koje od kraja rata određuju pravac, više deluju jedna protiv druge nego zajedno. Predstavnici tri etničke grupe slede ciljeve koji se dijametralno ukrštaju: dok se Bošnjaci zalažu za jačanje državnih institucija, Srbi ne popuštaju u svom pravu na autonomiju, Hrvati traže formiranje trećeg entiteta. Zvuči veoma komplikovano, ali je nažalost tako“, konstatuje list i dodaje u pesimističnom tonu:

„U poređenju s Hrvatskom, koja je od jula 2013. godine članica EU, i Srbijom, koja je u januaru počela pristupne pregovore, BiH sve više zaostaje. Međunarodni monetarni fond je zbog nedostatka reformi na sanaciji budžeta obustavio svoj program pomoći. Izolacija Bosne na svim poljima se nastavlja.“

Austrijski list Standard piše da su izbori posebno zanimljivi u Republici Srpskoj. Tamo su rame uz rame dve stranke, Dodikov SNSD i Tadićev SDS. „Jačanje SNSD bi moglo da ima posledice za celu zemlju. Dodik podržava zahtev HDZ-a za stvaranjem trećeg entiteta u Hercegovini. U jednom nezavisnom izveštaju se u BiH, u kojoj stranke i nekoliko uticajnih porodica zaposedaju pozicije u upravi i pravosuđu, pre svega se kritikuje Državno tužilaštvo. Sudovi su u prvoj polovini 2014. godine potvrdili samo 23 odsto optužnica. Sve druge, a neke i po nekoliko puta, vraćene su Državnom tužilaštvu zbog nedostataka. Takođe se navodi da je smanjen i broj optužbi zbog zločina protiv čovečnosti.“