Pomoć danas jer sutra je kasno

Briselske diplomate poslednjih dana vežbaju samokritiku – odgovor Evropske unije na epidemiju ebole u tri države Zapadne Afrike bio je stidljiv i došao je prekasno. Nadovezuje se i ekonomska dimenzija problema, na koju je ukazao šef Svetske banke Džim Jong Kim. „Da smo se energično borili protiv ebole prošlog decembra, danas ne bismo morali da dajemo milijarde dolara na suzbijanje epidemije“, rekao je Kim za Handelsblat. Svetska banka procenjuje da ebola – osim hiljada ljudskih života – u pogođenim zemljama stvara ekonomsku štetu od preko 30 milijardi dolara. Razlog je kolaps zdravstvenog sistema, turizma, prekograničnog saobraćaja i poljoprivrede. Te posledice pogađaju i države u okruženju Gvineje, Sijera Leonea i Liberije.

Koordinator na putu

Evropska unija je tek u oktobru zadužila Hristosa Stilijanidesa za koordinaciju tokom epidemije. Posle štedljivog početka, Brisel je obezbedio više od milijardu evra kojima se finansira transport humanitarne pomoći, evakuacija međunarodnih pomagača i obuka medicinskog osoblja. Taj novac takođe treba da pomogne afričkim komšijskim zemljama da spreče širenje epidemije na njihove teritorije. Posle putovanja u zonu zaraze, Stilijanides je rekao da je zadivljen radom medicinskog osoblja koje neumorno pomaže u teškim uslovima. „To su heroji u borbi protiv ebole. Pozivam članice EU i naše međunarodne partnere da hitno pošalju medicinski personal i stručnjake za zarazne bolesti. To mora da se desi danas, a ne sutra – to je odlučujuće“, rekao je Stilijanides, kiparski političar koji je u novoj Evropskoj komisiji ujedno i komesar za humanitarnu pomoć.

Švedska je najavila da će na zapad Afrike poslati još 42 lekara i medicinske sestre. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen prenosi da će još 25 dobrovoljaca iz sanitetske službe armije krenuti u medicinski centar u Monroviji, koji vode Bundesver i nemački Crveni krst. Na raspolaganju će biti i nemački avioni za evakuaciju pomoćnog osoblja. Pomoć vojnih medicinara najavljuje i Velika Britanija. Ali to sve nije dovoljno. „Treba nam više mobilnih laboratorija, više ljudi koji će razjasniti sa kime su oboleli bili u kontaktu, ljudi koji će sarađivati sa lokalnim zajednicama. Molim za više stručnjaka i medicinskih timova“, rekao je Stilianides. „Kod mojih kolega iz Komisije ću se založiti i za konferenciju na visokom nivou sa predstavnicima pogođenih afričkih zemalja.“

Nehigijena kao prepreka

Stilijanidesov kolega Vitenis Adriukaitis, komesar za zdravstvo, prenosi da je situacija na licu mesta i dalje kritična. Litvanac govori o očajnim higijenskim uslovima kao velikoj prepreci za borbu protiv bolesti. Kaže da čitava higijenska kultura mora da se promeni, da je neophodna sanitarna oprema, hiljade mobilnih toaleta i sistema za snabdevanje čistom vodom. Evropljani bi trebalo da posebno podrže žene koje su u ovim afričkim državama tradicionalno zadužene za negu bolesnih i pripremu mrtvih za pogreb, te su posebno izložene opasnosti. Adriukaitis podseća na društvenu stigmu koju donosi ebola – deca čiji su roditelji umrli najčešće ostaju na ulici, oni koji su preživeli bolest bivaju izopšteni iz zajednice.

EU podržava i drugi način borbe protiv smrtonosne zaraze. U pitanju su međunarodni projekti koji pokušavaju da pronađu delotvornu vakcinu. Prvi rezultati testova očekuju se u decembru. Stručnjaci veruju da konačnu pobedu nad ebolom može da donese samo masovno cepljenje.