Pomoć penzionerima u borbi protiv samoće

Društvena interakcija starijih ljudi opada baš u onom trenutku kada im je kontakt s drugim ljudima najznačajniji. Organizacija „Polisi eksčejndž“ navodi da je veliki procenat starijih ljudi veoma usamljen i da upravo internet može da im pomogne da prebrode tu samoću. Sve što bi bilo potrebno jeste investicija od milijardu evra, a socijalni i ekonomski benefiti bili bi ogromni. Ali mogu li stariji da zavole tehniku? I da li to uopšte žele?

Rozmari Sargentson mogla bi da posluži kao odličan primer koji bi „Polisi eksčejndž” trebao da ima na umu u procesu zagovaranja za investicije u informatičko opismenjavanje penzionera. Ona je krhka, ali elegantna dama, koja nema vremena da razmišlja o svojim godinama. Prezauzeta učenjem novih veština – kako da pristupi internetu, kako da ga koristi i u njemu uživa. „Jeste malo kasno da sad počnem da učim“, kaže Sargentsonova, „ali sam iznenada shvatila da moram da se potrudim“.

Ona već šest nedelja veoma uspešno pohađa kurs i pokušava da unapredi svoje znanje na otvorenom kursu humanitarne organizacije „Ejdž Ju-Kej“. „Pokušavam da naučim kako da pronađem raspored vozova, ali ne ide mi baš najbolje. I dalje pravim greške, pa moram ponovo da se vraćam na početak“, prepričava ona svoja iskustva.

Hronično usamljeni

Sargenstonova kaže će uložiti sve napore i nastaviti da vežba, samo ako su u „Polisi eksčejndž“ u pravu, i ako internet može da unapredi društveni život starijih ljudi. Izveštaj te organizacije pokazuje da 800.000 starijih ljudi u Britaniji ima samo jednu porodičnu posetu mesečno, ili čak manje. Zato im predlažu im internet kao ključ za izlazak iz izolacije.

„Neki od njihovih problema mogu se rešiti jednostavno, npr. uz pomoć Skajpa ili društvenih mreža. Uz pomoć toga oni mogu dobiti informacije o tome šta se dešava u njihovim lokalnim zajednicama, a koje mogu biti od prave koristi toj generaciji2, objašnjava Edi Kopland iz organizacije „Polisi eksčejndž“.

Svi koji su želeli da pristupe internetu, već su to uspeli jednom ili dva puta, priča Margaret Prejn, zadužena za obučavanje penzionera u „Ejdž Ju-Kej“. „Dobiju zadatak da pošalju elektronsko pismo, a onda osoba kojoj su poslali potpuno iznenađeno odgovara: 'Kako si, zaboga, to uradila?' To su stvari koje im zaista pomažu.“

Ulaganje u starije: dobrobit za budućnost?

Ulaganje novca u edukaciju starijih možda neće biti ključno političko pitanje za zvaničnike, ali „Polisi eksčejndž“ smatra da bi milijardu evra za informatičko opismenjavanje šest miliona penzionera bio pametno uložen novac koji bi mogao višestruko da se isplati. Unapređenje emocionalnog zdravlja često rezultira boljim psihičkim zdravljem, a uz pomoć informatičkih veština znatno veći broj starijih Britanaca mogao bi da upravlja sopstvenim medicinskim potrebama preko interneta, što bi definitivno umanjilo troškove organizacija zdravstvene zaštite, kao što je Britanska nacionalna zdravstvena organizacija.

Međutim, profesor Tomas Kirkvud sa Univerziteta Njukasl smatra da bi bilo kakva investicija bila značajna, ali da je najvažnije te ljude ohrabriti da ponovo počnu da uče: „Za starije ljude koji su već stekli brojne veštine tokom života, a koje se ne zasnivaju na internetu, jeste potrebna obuka. Ali nije suštinski problem u investicijama ili kapacitetima, već u njihovom stavu.“

Internet ne može da zameni stvarni kontakt s ljudima

Kirkvud kaže da poklanjanje laptop-računara ili pametnog telefona starijem članu porodice ne treba posmatrati kao jedino rešenje za prevazilaženje samoće: „Povezanost putem interneta je dobra, ali nije adekvatna sama po sebi i ne bismo trebali da posežemo za takvim brzopoteznim tehnološkim rešenjima.“

S njegovom tvrdnjom slaže se i Aleksandra Mur, koja radi na obuci u organizaciji „Ejdž Ju-Kej“: „Dužnost porodice je da ne zaboravi svoje članove. Ja sam danas poslala razglednice obema ćerkama. Između ostalog, da se uverim da još uvek umem da pišem“, objašnjava Murova. „Druženje s ljudima je zaista veoma važno, ali ako to činimo samo putem računara, ponovo ćemo se vratiti u izolaciju u kojoj smo bili.“