Političari se plaše kulture

Filmski stvaraoci u Bosni i Hercegovini ne očekuju milione maraka za snimanje filma, pozorišni ljudi rade predstave s daleko manje sredstava nego što im je potrebno i sa više imaginacije. Da novca za kulturu nema nije nikakva novost, taj problem imaju i mnogo razvijenije zemlje od BiH. „Oni koji u BiH odlučuju o raspodeli budžeta, kulturu posmatraju ne samo kao trošak. Oni je tretiraju kao radioaktivni otpad“, kaže Almir Bašović, sarajevski dramski pisac i univerzitetski profesor.

On ističe da nedostatak novca nije najveći, a ni jedini problem kulturnog sistema u BiH. Problem su, kako kaže, „mali šverceri“ koji trguju svim i svačim, a koji se prave da se bave kulturom. Poslednjih pet drama ovog autora inscenirano je na stranim jezicima. Dva puta na nemačkom, dva puta na češkom i jednom na albanskom jeziku. „Nedavno sam imao pregovore sa Narodnim pozorištem u Sarajevu, ali mi je na kraju rečeno da nema para za taj projekat“, dodaje Bašović.

Istovremeno, Bašović ističe da ignorantski odnos prema kulturi vodi u primitivizam, a da takvo stanje, kako kaže, odgovara određenim elitama u BiH. „Jedini konsenzus koji postoji kod naših političkih opcija jeste odnos prema kulturi, to jest njihova nekultura“, poručuje Bašović.

Loši potezi koštaju

U resornom ministarstvu Republike Srpske kažu da je u 2015. predviđeno znatno više sredstava za grantove u oblasti kulture, tačnije 650.000 konvertibilnih maraka. Budžet za kulturu u RS za ovu godinu iznosi 13, 2 miliona KM, što je jedan odsto ukupnog budžeta RS.

Goran Dakić iz Banjaluke je dugogodišnji novinar u oblasti kulture, a uz to i nagrađivani mladi književnik. Kroz novinarski posao ukazivao je bezbroj puta na nelogičnosti u sistemu, na situacije gde se novac rasipa za nepotrebne stavke, a ne daje se za, kako kaže, krucijalne projekte. „Republika Srpska je godinama plaćala kotizaciju za Euroimaž (evropska fondacija za finansiranje kinematografije, prim. red.). Za sedam ili osam godina smo dali desetine hiljada maraka samo da bismo bili deo toga, a da nismo zauzvrat povukli ni marku. S druge strane, Federacija BiH uspela je povući nekoliko miliona KM iz Euroimaža. To znači da neko u našem ministarstvu ne radi svoj posao“, objašnjava Dakić.

Potreba, a ne luksuz

Građani BiH uglavnom su nezadovoljni kulturnom ponudom. Banjalučanka Dijana Gajić žali što u svom gradu ne može da vidi više kulturnih sadržaja, što alternativna umetnička scena ne dolazi do izražaja. Odlazak na koncert, izložbu ili na predstavu za nju je sastavni deo života. „Veći kulturni centri poput Beograda i Zagreba su jako blizu, ali to što se tamo dešava sporo dolazi do nas. Još gore je to što, kada se dešava nešto sjajno, odnos prema umetnosti je poražavajući. Mediji su potpuno nezainteresovani, nema promocije kulturnih događaja“, žali se ova Banjalučanka. Dodaje da na televiziji, u informativnim emisijama, skoro nikada ne vidi sadržaj iz kulture, bez obzira što često ima povoda za to.

U Mostaru su svim kulturnim ustanovama u poslednjih nekoliko godina ukinuta programska sredstva. Ta stavka u budžetu je precrtana, kaže direktorka Mostarskog teatra mladih Tanja Miletić Oručević. „Sredstva koja se dobiju od grada ili kantona su isključivo za plaćanje računa i plate zaposlenih. Nenormalno je da se javna kultura finansira tako što održavate zgradu i podelite plate, a da tim ljudima ne omogućavate da rade ono zbog čega su tu.“ Dodaje da se ova pozorišna kuća u velikoj meri oslanja na pisanje projekata i da brojne programe realizuje upravo zahvaljujući njima.

Miletić Oručević kaže da je, poput brojnih kolega, došla na čelo institucije koja je prethodno opljačkana i nalazi se na rubu propasti. „Biti direktor kulturne ustanove danas nije privilegija već kaznena ekspedicija. Ja sam zatekla katastrofalno stanje u Mostarskom teatru mladih. Zloupotrebe i loše poslovanje prethodnog rukovodstva dovele su kuću pred zatvaranje.“

U BiH uvek može manje

Predviđeni budžeti za kulturne projekte se konstantno smanjuju. Primer je i poslednji konkurs Ministarstva civilnih poslova BiH, kada su sve kulturne institucije dobile daleko manje novca nego ranijih godina, objašnjava direktorka Muzeja savremene umetnosti RS Sarita Vujković. „Kultura kod nas živi zahvaljujući entuzijazmu, i to već dvadeset godina. Ali to ne može još dugo da traje. Dovijamo se na bezbroj načina, sredstva tražimo u raznim fondovima i međunarodnim projektima“, kaže Vujković.

Veliki problem je što budžet koji im je određen na godišnjem nivou institucije ne dobiju na vreme, pa su zbog toga bukvalno svi u dugovima, objašnjava direktorka MSU RS:

„Iznos za materijalne troškove je takođe smanjen, a mi se nalazimo u prostoru od 3.000 kvadratnih metara. Ne možemo svoje obaveze izmiriti na vreme. Grejanje, struja, voda stalno poskupljuju, a novac namenjen za te troškove se smanjuje.“

„Svaka vlada u normalnoj zemlji koja bi dopustila zatvaranje muzeja, ne bi dugo opstala. Međutim, kod nas je to sasvim normalno. Prisiljeni smo da trpimo vlast koju smo sami izabrali, a ta vlast se boji kulture“, kaže Almir Bašović.

Inicijativa

U Sarajevu se ovog ponedeljka (16.02.) predstavlja inicijativa „Kultura 2020“. Ta inicijativa je početak zajedničkog delovanja kulturnih radnika, kako bi se počelo sa rešavanjem problema u oblasti kulture.

„Ko odlučuje o raspodeli novca za kulturu? Šta je sa silnim domovima kulture koje smo imali, kome su prodani i čemu služe? Na početku želimo da se bavimo donošenjem kulturnih strategija. Jedini kanton u Federaciji BiH koji ima strategiju za narednih pet godina je Zeničko-Dobojski“, kaže koordinatorka inicijative Ines Tanović.

Ističe da sistem kulture u BiH trpi užasnu nepravdu i da je umrežavanje kulturnih radnika neophodno. Pozivaju sve da im se pridruže. U koordinacionom odboru inicijative „Kultura 2020“ deluju pojedinci iz različitih delova BiH i iz različitih kulturnih oblasti.