Pokrenuta procedura za kažnjavanje Hrvatske

Ostale članice Unije bi u narednih 10 dana trebalo bi da donesu odluku o konkretnim potezima. Iz Brisela poručuju da još ima vremena da se Hrvatska povinuje i prilagodi evropskom zakonodavstvu.

Kao što je prethodno i najavila komesarka Vivijan Reding, Evropska komisija pokrenula je proceduru za sankcionisanje Hrvatske zbog neuspeha Zagreba da „pravovremeno i bezuslovno“ uskladi hrvatsko zakonodavstvo sa evropskim pravilima. Odluka je doneta na sastanku evropskih komesara i to bez diskusije. U sedištu Komisije u Briselu kažu da su komesari već prethodnih dana bili informisani o „slučaju Hrvatske“. O tome ih je obavestio predsednika Komisije, Žoze Manuel Barozo i komesari za pravdu i proširenje Vivijan Reding i Štefan File, i da nije ni bilo potrebe za dodatnim razgovorima na tu temu.

„Evropska komisija u slučaju Hrvatske pokreće proceduru iz tzv. člana 39. To znači da smo aktivirali sigurnosnu klauzulu iz oblasti pravde i unutrašnjih poslova koja se nalazi u hrvatskom Pristupnom ugovoru. Cilj je preduzimanje odgovarajućih mera zbog nastavljenog neusklađivanja Hrvatske sa okvirom evropskog naloga za hapšenje“, objavila je portparolka predsednika Evropske komisije, Pia Ahrenkilde Hansen.

Pojačani nadzor i(li) suspenzija pomoći oko Šengena

U praksi to znači da je Evropska komisija krenula u desetodnevne konsultacije sa zemljama članicama EU o akcijama koja bi trebalo da se preduzmu u slučaju Hrvatske. Među mogućim merama navodi se pojačani nadzor i suspenzija „šengenskog instrumenta“ uspostavljenog kako bi se Hrvatskoj pomoglo u ispunjavanju kriterijuma neophodnih za ulazak u Šengen. Iako je tzv „monitoring“ namenjen prvenstveno za zemlje u procesu pristupanja, u Briselu objašnjavaju da u Ugovorima o pristupanju zemalja članica postoje sigurnosne klauzule koje omogućavaju Evropskoj komisiji da reaguje u slučaju ozbiljnih prekršaja u primeni zakona Unije.

„Pojačani nadzor znači da proverava kako Hrvatska primenjuje ono na šta se obavezala, konkretno kako primenjuje zakone u oblasti pravde i unutrašnjih poslova ili da pojača nadzor nad fondovima namenjenim toj oblasti“, objasnila je portparolka Evropske komisije, Mina Andreeva.

EK: Kako je zakon promenjen tako da bude i vraćen

U Briselu ponavljaju da su u više navrata od hrvatskih vlasti tražili promenu zakona, odnosno vraćanje na zakone koji su, pre pristupanja Hrvatske, bili u skladu sa Evropskim nalogom za hapšenje. Ponudu Hrvatske da zakon promeni u julu sledeće godine u Evropskoj komisiji odbacuju kao „predugo neopravdano odlaganje“. Ne želeći da komentarišu različite izjave koje poslednjih dana dolaze od hrvatskih zvaničnika u Evropskoj komisiji i dalje ostavljaju prostor da se ovo pitanje ređi bez posledica. „Lopta je sada u dvorištu Hrvatske“, kaže Andreeva. „Mi bismo pozdravili brzo i bezuslovno prilagođavanje hrvatskog zakonodavstva koje bi ga vratilo u sklad sa Evropskim nalogom za hapšenje“.

Evropski komesari u svojoj odluci o pokretanju ove procedure zaključuju da bi Hrvatska morala da na način na koji je za nekoliko dana promenila sporni zakon, isto tako brzo i da ga vrati u sklad sa Evropskim nalogom za hapšenje.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Redakcija: Jakov Leon