Plavo-bela kafanska ideja o putarini

Nemački ministar saobraćaj Aleksander Dobrint dobio je šta je hteo. Savezna vlada je, uprkos trzavicama, prihvatila njegov predlog uvođenja putarine na nemačkim drumovima, saglasnost Bundestaga biće tek formalnost. Ideju su bavarski konzervativci (CSU) kojima Dobrint pripada smislili u prošlogodišnjoj izbornoj kampanji i reklamirali je kao putarinu za strance. Nakon zabrinutih glasova iz Brisela, zakon je malo drugačije udešen – putarina je nazvana infrastrukturnim izdatkom, vinjete za magistralne i autoputeve plaćaće svi, ali će vozači automobila registrovanih u Nemačkoj u zasebnom zakonu biti oslobođeni poreza na motorna vozila tačno u onom iznosu koliko košta godišnja vinjeta. A ona košta 130 evra, još su u ponudi dvomesečna (22 evra) i desetodnevna (10 evra).

Austrija i Holandija su već najavile tužbu zbog diskriminacije stranih vozača. Kritičari Dobrintu zameraju i način kontrole – neće biti nikakvih nalepnica na šoferšajbni niti kućica za drumarinu, nego će biti skenirane registarske tablice i tako utvrđeno da li je neko platio vinjetu ili nije. Podaci se čuvaju godinu dana, šef kriminalističke policije već se raspitivao da li sme da ih koristi. Uz to, vozači iz Nemačke koji ne koriste autoputeve mogu da zatraže povraćaj novca. Zbog svega toga, ministar procenjuje da će godišnji prihodi biti oko 500 miliona evra, ali ne kaže kako je do te brojke došao. Neka strukovna udruženja tvrde da će birokratija i tehnika potrebna za putarinu zapravo koštati više od moguće zarade.

Šta većina građana i medija misli o putarini najbolje ilustruje naslov u Tirinigiše landescajtungu: „Plavo-bela kafanska ideja“, gde je plavo-belo šifra za Bavarsku jer u tim bojama je pokrajinska zastava, a i tamošnji karirani stolnjaci u kafanama. Nirnberger nahrihten ironično piše: „Nemci će biti pošteđeni, a stranci pogođeni, ali to kao nije diskriminacija. Politička logika kaže da je to nemoguće, ali logiku niko nije konsultovao.“ Pforchajmer cajtung sumira: „Preniski prihodi, nikakva korist u zaštiti životne sredine, pravni sukob sa Evropskom unijom – na kraju putarina za putnička vozila postaje bumerang čiji razvoj košta mnogo vremena i novca.“ Ajzenaher prese piše da je ludilo dostiglo vrhunac: „Savezna vlada je odobrila predlog iako je svima tamo jasno da će projekat verovatno biti stopiran u Briselu. […] Bavarci su istrčali pred rudu i ostatak države drže kao taoca.“

Jedan od retkih pozitivnih komentara nalazimo u Flensburger tageblatu, listu iz grada na krajnjem severu ka granici sa Danskom. „Putarina dolazi i dobro je što je tako. Pare za uništene ulice i mostove moraju na sunce. Samo u pokrajini Šlezvig-Holštajn narednih godina je potrebno pet milijardi evra investicija u saobraćajnu infrastrukturu. Jer posebno ova pokrajina služi za tranzit. Opterećuje je sve jači saobraćaj iz Skandinavije, vozi se takvim brzinama da malo fali da se uruši visoki most kod Rendsburga.“

Mitelbajeriše cajtung hladno meri – korist od putarine je preniska, a napor da se ona uvede i održava previsok. „Putarina je i diskriminatorska, uprkos svim pokušajima drugačijeg tumačenja. A nije sigurno ni da je pravno utemeljena. Uz to krše se dva temeljna principa: prvo, u Evropi više ne bi trebalo da bude samovolje u pitanjima putarine – potrebna je zajednička strategija. Ko želi da vozi kroz pet zemalja bez graničnih kontrola ne bi trebalo da mora da na šoferšajbni izlepi pet različitih etiketa. I drugo, saobraćajnu infrastrukturu treba da finansiraju oni koji je i najviše troše: već postojeća putarina za teretna vozila morala bi da se proširi i poskupi. Jedan kamion opterećuje autoput 100.000 puta više od putničkog vozila. U visini putarine to se ni izbliza ne oslikava“, piše ovaj bavarski list i dodaje: „Tragično je što je CSU od putarine za strance načinio paradnog konja prethodne kampanje. Suluda putarina će na kraju doći samo zato što bi njeno propadanje značilo gubitak obraza za CSU.“

„Nakon što je divlje korigovan nakon svih kritika, ovaj zakon je postao konfuzija propisa, izuzetaka i posebnih pravila“, piše berlinski Tagescajtung (taz). List posebno kritikuje što izdaci neće motivisati vozače da pređu na druga prevozna sredstva – dakle uvođenje putarine neće imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. „Ideja da se vozači više oglobe nikako nije apsurdna. Ali ona mora da bude pravedna i transparentna: svi plaćaju za sve puteve i ulice. To bi onda bilo i skuplje. Ali bi sprečilo takozvano izbegavanje putarine, kada se umesto autoputevima vozi lokalnim drumovima. To bi možda i animiralo ljude da se češće voze vozom umesto autom. Pod uslovom da mašinovođe ne štrajkuju, vozovi ne kasne, a karte ne poskupljuju.“