Planeta majmuna: Revolucija jedne vrste

Kreću se vrlo dinamično i borbeno, mudro i promišljeno. Za trodimenzionalnu filmsku produkciju (nastavka) filma „Planeta majmuna – revolucija“, zaista se može reći da predstavlja pravi užitak za gledanje. Svaki pokret i svaka crta lica protagonista ovog filma deluje uverljivo, ali i zbunjujuće. Animacija pokreta majmuna i snimanje njihovog kretanja, bio je veoma kompleksan i dugotrajan proces.

Lokacije su uglavnom stvarne, ali su se za pokrete majmuna postarali glumci. Brojni senzori i kamere, omogućili su unošenje složenog kretanja u računare. Doduše, u tome i nema ničeg novog jer „moušn kepčr“ (Motion Capture) je u holivudskoj produkciji odavno deo „filmske svakodnevice“. Ta tehnologija proslavila je mnoge filmske junake, poput Džar Džar Binksa iz triologije „Rat svetova“ ili Goluma iz „Gospodara prstena“, Pitera Džeksona.

Poboljšanja svakako ima, jer su prelazi između pravih i digitalnih kadrova gotovo neuočljivi, što je za priču o „Planeti majmuna“ bilo posebno važno.

Čovek je biće ratoborne prirode

Roman „Planeta majmuna“, Francuza Pjera Bulea, objavljen je 1963. godine. Samo pet godina kasnije, iskorišćen je kao osnova scenarija za istoimeni film. Nezavisno od naučnofantastičnih elemenata priče, aspekt koji govori o zatvaranju astronauta i njihovom boravku na Planeti majmuna, ukazuje na ratobornu prirodu ljudske rase. Jedino šimpanza-psiholog, Dr Zira, veruje u njen razvoj, pokušavajući da dokaže da su majmuni zapravo potomci čoveka.

Vremenom postaje jasno da je reč o rasi koja koegzistira između inteligencije i gluposti, jer se uvek iznova upušta u međusobne konflikte i ratove. Ta „tradicionalna“ zamena uloga, između ljudi i majmuna, ovim filmom dobila je još jedno autentično poglavlje, koja traje gotovo tri sata.

Novi početak

U poslednjih pedesetak godina napravljeno je najmanje sedam igranih i animiranih filmova, pa i TV serija, koje tematizuju sličnosti i razlike ljudi i majmuna - svaki na sebi svojstven način. Na prelazu u novi milenijum, producentska kuća „20th Century Fox“ je u bioskopsku distribuciju pustila, nešto drugačiju verziju priče nazvanu „Ljudi protiv majmuna“. Tim Burton je bio odgovoran za neobičan rimejk originala iz 1968, doduše ipak se nekim novim momentima. Kritike nisu bile sjajne, ali je film j pored toga ostvario zaradu od 360 miliona dolara. Još tada je bilo jasno da je snimanje „nastavka“ izvesno. Režiju je u međuvremenu preuzeo Rupert Vajat, koji je otišao korak dalje osmislivši priču o tome, kako su majmuni uopšte postali dominantna vrsta na Zemlji.

U njegovoj verziji priče (2011), mladunče Cezar je bilo podvrgnuto genskoj terapiji, što je i dovelo do visokog stepena inteligencije šimpanzi. Cezar oslobađa majmune, na kojima su se ljudi nemilosrdno iživljavali i nastavlja sa terapijom koja ih vremenom čini pametnijim. Mada nije reč o nastavku, već o svojevrsnom uvodniku u priču o „Planeti majmuna“, većina poklonika priče o sukobima, sličnostima i razlikama, ljudi i šimpanzi, pozitivno je ocenila produkciju vrednu 480 miliona dolara. Ne samo da se postarao za dovoljno akcije – Vajat je u to filmsko ostvarene uneo i elemente porodične drame i individualizma.

Pacifistički majmuni

Upravo zbog toga je očekivanje od najnovijeg poglavlja priče o Planeti majmuna (Revolucija), koje se u bioskopima, u Sjedinjenim Američkim Državama uveliko prikazuje, izuzetno veliko. Pored ostalog i zbog činjenice da je produkcija koštala znatno manje (120 miliona). Ali snimanje filma se već nakon mesec dana isplatilo, jer se zarada približila cifri od 200 miliona dolara. „Revoluciju“ je režirao relativno nepoznati Met Rivs.

I ovoga puta priča ima drugačiji početak i kraj. Rečima „majmuni ne žele rat“, Rivs sukob ljudi i majmuna fokusira na pandemiju virusa, čije izbijanje dovodi do globalnog rata u kojem se ljudi međusobno ubijaju. Majmuni, međutim, uspevaju da sačuvaju svoju civilizaciju. Čovekoliki majmun Cezar, koji predvodi revoluciju želi mir sa ljudima, ali militantne grupe, koje predvodi Dejfus (Geri Oldman) ne žele prekid sukoba.

Za razliku od prethodnog igranog filma, „Revolucija“ u prvom planu ima borbu između dobra i zla, ali i temelje ljudskog društva, koji su dovedeni u pitanje. Na trenutke se stiče utisak da je sve u akciji, ali izvesnog napretka u više navrata već ispričane filmske priče, ipak ima. Rivs uspeva da izbegne monotoniju i naučnofantastični aspekt priče podiže na sasvim drugi nivo. Endi Serkis, poznat po svojoj ulozi u serijalu „Gospodar prstena“, koji ponovo tumači ulogu šimpanze Cezara, već je viđen kao potencijalni dobitnik Oskara. Doduše, fanovi su oduševljeni i glumom Gerija Oldmena, koji podjednako uverljivo glumi zastrašujućeg borca-osvetnika.