Pismo za Srbiju

"Smeštaj za izbeglice koji dolaze u Nemačku nije uvek lako naći. Mnoge komune se žale da nemaju dovoljno stambenog prostora da prime ljude. Ali postoji i druga strana. Ima porodica koje napuštaju Nemačku. Jedna od njih je srpska porodica Maliković koja je duže vreme živela u mestu St. Mergen", piše Badiše cajtung.

"Malikovići dobrovoljno napuštaju Nemačku, znajući da bi to i onako ubrzo morali da urade, jer je Srbija nedavno proglašena zemljom sigurnog porekla. To znači da ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj imaju malo šanse da ga dobiju. Gradonačelnik mesta, Manfred Krojc, ceni tročlanu porodicu Roma, i zbog toga pismom obratio svom kolegi u Vranju, gradu u koji se Malikovići vraćaju. To je povratak u nepoznato. Kako će biti primljeni? Gde će živeti? Sve to je neizvesno. Krojc bi da im pomogne, da ih izvuče iz anonimnosti, skrene pažnju.

Pismo upućeno u Srbiju počinje ovako: "Dobar dan, poštovani gradonačelniče Stojčiću. Danas ste dobili pismo iz jednog malog malog mesta na jugozapadu Savezne Republike Nemačke - Svetog Mergena u Švarcvaldu, koje su vam uručili vaši državljani Malikovići."

Vranje i Švarcvald

U daljem tekstu Krojc hvali porodicu kao prijatne i nenametljive goste i mali da im se obezbi stan sa grejanjem ili da se njihova oronula porodična kuća osposobi za stanovanje. Zima je.

Krojc piše da se nada, da će možda ime srpskog grada Vranja, koje je izvedeno od starosrpske reči vran (crn) stvoriti sponu St. Mergenom, koji je u Švarcvaldu (crnoj šumi).

Krojc spominje i srpsku delegaciju na čelu sa Dejanom Novakovićem, koja je 2013. posetila pogon za preradu otpadnih voda. Pokušava da uspostavi vezu, da bi pomogao romskoj porodici. "Možda pismo odmah u završi u smeću", kaže Krojc, ali odmah dodaje: "vredi pokušati", prenosi Badiše cajtung.

Zima u Ukrajini ne čeka na mir

List Frankfurter Algemajne cajtung (FAZ) ovako komentariše pregovore koje su u Minsku vodili predstavnici ukrajinske vlade i separatista sa istoka te zemlje:

"Pregovori nisu ni počeli kako treba, a već su zapali u poteškoće. Dogovorena je razmena zarobljenika, ali je potpuno nejasno kada će pregovori biti nastavljeni i na kojim osnovama će se oni odvijati. Vremena je sve manje. U područjima pod kontrolom separatista nakon izbijanja zime vlada velika kriza.

Humanitarna pomoć za stanovništvo bi trebalo da bude jedna od najvažnijih tema razgovora u Minsku. Razumljivo je da ukrajinska vlada ne želi da finansira ilegalnu vladu separatista. Međutim, mora se pružiti brza pomoć milionima ljudi koji žive u područjima zahvaćenim sukobima", piše Frankfurter Algemajne cajtung.

Zapadna diplomatija je tokom protekle 2014. u Ukrajini napravila pozitivne pomake koji se mere milimetrima, piše Tagesajtung iz Berlina.

"Na kraju ove 2014. kao pozitivna stvar na strani onih koji su posredovali u pregovorima, prvenstveno smirenog nemačkog šefa diplomatije Štajnmajera, stoji samo jedno: sprečeno je ono najgore - direktan rat između Rusije i Ukrajine. Zapad sada balansira između pokušaja da priguši krizu i pokušaja da diplomatskim putem utiče na popuštanje napetosti.

Da li je diplomatija zakazala? Ne. Nije potrebno uložiti manje, nego još više diplomatskih napora. Angela Merkel i Barak Obama bi trebalo da otputuju za Moskvu sa par ponuda u džepu. Da pokažu Rusiji da je poštuju, da umanje strah koji tamo postoji i da ograniče njeno agresivno ponašanje. Zapad već ima štap, odnosno mogućnosti da izvrši pritisak, a za ponudu koju Moskva neće moći da odbije, potrebno je imati i šargarepu u ruci. Neizvesno je da li bi takvo nešto funkcionisalo. Ipak, bilo bi više nego neodgovorno kada se ne bi pokušalo ", zaključuje Tagescajtung.