Fon Habzburg: Piknik je bio početak

DW: Kako se danas sećate Panevropskog piknika od pre 25 godina?

Fon Habzburg Daglas*: Osećam neskrivenu zahvalnost, sreću i ponos što sam mogla da budem na mestu na kojem je najpre probušena Gvozdena zavesa. Oduvek sam radila na tome da se Evropa ujedini. Na tom pikniku smo videli početak ponovnog evropskog ujedinjenja.

Kako ste uopšte došli na ideju da organizujete piknik?

Moj otac je upravo ponovo bio izabran za evropskog poslanika iz redova nemačkog CSU. Putovao je u Mađarsku da bi preneo šta evropski izbori znače za srednju i istočnu Evropu. Razmišljali smo šta bismo mogli da uradimo kako bismo pokazali da Mađarska pripada Evropi. Tako smo došli na ideju prekograničnog piknika. Moj otac je od 1916. do 1918. bio princ, naslednik trona Austrougarske, samim tim veoma važna osoba. Nije želeo da bude u središtu događanja jer je priredba trebalo da postavi pitanje kakvu ulogu Mađarska treba da dobije u Evropi. Tako je na granicu poslao mene, kao predstavnicu Panevropske unije. Pre toga sam tražila odobrenje mađarske vlade. Državni ministar Imre Požgaj je preuzeo garancije na sebe, zajedno sa mojim ocem.

Jeste li očekivali da će masovno doći građani Istočne Nemačke?

Tokom priprema nam je bilo jasno da je tako nešto moguće. Delili smo letke u Budimpešti, a tamo je bilo građana Istočne Nemačke na svakom koraku. Tada smo shvatili da će piknik možda biti prilika za ove ljude da pobegnu iz klopke u kojoj su živeli.

Niste se plašili kada je masa pojurila u beg preko granice?

Nisam, jer sam znala da su Sovjeti povukli vojsku sa austrijske granice. Ta armija je bila jedino čega se trebalo bojati. Raspoloženje je bilo pozitivno. Pitala sam mađarske graničare kako će reagovati u slučaju masovnog bega. Rekli su da postoje tri mogućnosti: „Možemo pokušati da ih zadržimo, ali nas je tek četvorica. Mogli bismo da pucamo, ali takvo naređenje nismo dobili. Odlučili smo da se okrenemo i pravimo da ništa ne vidimo.“ To je bilo perfektno. Na kraju je 661 građanin DDR-a uspeo da pobegne.

Mađarko-austrijski autor Andreas Oplatka u svojoj knjizi „Prva pukotina u Zidu“ piše da je mađarska vlast instrumentalizovala piknik da proveri da li će Sovjeti pojačati trupe na granici. Da li verujete u tu teoriju?

Nisam se osećala iskorišćeno. U predvečerje piknika bilo mi je jasno da će se nešto desiti. Bili smo svesni da bi Gvozdena zavesa mogla da padne.

A da li ste bili svesni kako će taj događaj uticati na ujedinjenje dve Nemačke?

Bilo bi preterano reći da sam znala, ali recimo da sam imala osećaj da nešto počinje da kuva. Pratila sam i demonstracije u Istočnoj Nemačkoj koje su održavane ponedeljkom. Imala sam kontakt sa brojnim Nemcima sa Istoka. I nadala sam se da će i naš angažman doprineti toj stvari.

U kojoj meri je istorijski piknik odredio Vaš dalji život?

Čitav život se zalažem za slom komunizma. Panevropski piknik me je politički ojačao, posebno u mom radu za ujedinjenu Evropu. I danas, 25 godina kasnije, lepo je videti da je evropska ideja mira, slobode i brisanja granica postala stvarnost.

*Valburga fon Habzburg Daglas (1958) je unuka poslednjeg cara Austrije Karla Prvog i ćerka bivšeg evropskog parlamentarca Ota fon Habzburga iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Naša sagovornica je bila aktivna u Panevropskoj omladini Nemačke, kasnije generalna sekretarka i predsednica međunarodne Panevropske unije. Pre 25 godina je sa opozicijom iz Austrije i Mađarske organizovala Panevropski piknik. Udata je za jednog švedskog grofa i poslanica je švedskog parlamenta ispred konzervativne stranke Moderata. Angažovana je i u OEBS-u.