Petering: "Evropa još nije stigla do cilja"

DW: G-dine Petering, posle 35 godina napuštate Evropski parlament. Da li odlazite mirne duše?

Petering: Gledajući politički, moram da kažem da Evropa nikada neće stići na cilj, ali postigli smo neverovatno mnogo. 1979, kada su održani prvi evropski izbori, Evropa je bila podeljena, Nemačka je bila podeljena.

Danas je Nemačka ujedinjena. Estonija, Letonija i Litvanija tada deo Sovjetskog Saveza sada su deo EU. Isto tako, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Hrvatska. To je divno i bilo je potpuno nezamislivo 1979 godine. To nam pokazuje da EU nije nasumice stvorena geografska ili politička zajednica. Ne, to je zajednica vrednosti, zasnovana na ljudskom dostojanstvu, ljudskim pravima, slobodi, miru i demokratiji.

Evropski parlament, koji 1979. nije imao zakonodavnu vlast, sada je jak i uticajan. To je dobar razvoj, ali izazovi ostaju. Građani još nisu prihvatili EU shodno njenom značaju. Moramo da nastavimo da radimo.Ostavljam Evropski parlament sa velikim osećanjem zahvalnosti, jer sam bio u stanju da doživim mnogo toga, ali iznad svega, jer sam imao priliku da učestvujem stvaranju mnogo toga dobrog.

Građani Evrope su više nego ikada nezadovoljni radom institucija ovde u Briselu i Strazburu. Da li vas to rastužuje?

To nas ne sme ostaviti hladnim i mora nas naterati da nastavimo da radimo u pravcu evropskog ujedinjenja. Ali, prihvatanje politike nije samo problem na nivou EU već i na nacionalnom nivou u svim zemljama EU. Izlaznost na izborima je smanjena na svim nivoima. To znači da moramo još više da budemo u kontaktu sa građanima.

Ali građani treba da su svesni toga da EU za njih ima veliku vrednost. Jer nikada se na ovim prostorima nije živelo tako: u slobodi, demokratiji, pre svega u miru. Izazovi finansijske i ekonomske prirode, ali i alarmantna nezaposlenost mladih u Južnoj Evropi, doveli su do toga da EU trenutno nema dobar imidž kod svojih građana. Svaka generacija ima svoj, novi izazov u pogledu evropskih integracija.

Parlament ima mnogo veći autoritet i uticaj nego na početku. Ipak, Savezni ustavni sud Nemačke kaže da to nije "pravi" parlament.

Ja sam pravnik i kao poslanik Evropskog parlamenta pratim njegov rad od 1979. Zato mislim da mogu da komentarišem presudu: odluka pet sudija drugog Senata, koji su ukinuli cenzus od tri odsto, jer Evropski parlament nije toliko važan, zasnovana je na pogrešnim činjenicama.

Malo sam tužan što je naš najviši sud mogao da donese takvu presudu. I drago mi je da imamo Evropski sud pravde u Luksemburgu, koji ima poslednju reč. Evropski zakon je iznad nacionalnog zakonodavstva 28 država članica EU.

Kada ste ovde počeli, 1979. EU je bila još mala, Evropa je bila podeljena. Sada smo u trenutku kada neki strahuju da se Evropa suočava sa novom podelom.

Pre svega, trebalo bi da budemo srećni što 28 zemalja EU, sa preko 500 miliona ljudi, živi zajedno u miru i slobodi, u demokratiji. To je ogroman korak napred u evropskoj istoriji.

Nisam mogao da verujem da je Rusija spremna da ide tako daleko, u vezi sa Ukrajinom, kao što to doživljavamo u ovom trenutku. To pokazuje koliko je važno da smo zajedno u EU i da Rusiji kažemo šta očekujemo od nje. Rusija je velika zemlja i ima veliki značaj za mir na našem kontinentu u 21. veku, ali takođe mora da poštuje međunarodno pravo. Moramo stajati na strani naroda Ukrajine.

*Hans-Gert Pettering (68) dugi niz godina je vodio poslanički klub konzervativaca u Evropskom parlamentu, čiji je predsednik bio od 2007. do 2009. Posle odlaska sa evropske političke scene, Petering će biti šef Fondacije Konrad Adenauer, bliske CDU.

Autor: Bernd Rigert / dr
Redakcija: Jakov Leon