Otvorene granice za bogate Kineze

U „socijalizmu sa kineskim karakteristikama“ može se steći poveliki imetak - legalno i ilegalno. Firma „Boston konsalting grup“ procenjuje da postoji više od milion kineskih milionera. Tako se Kina na rang-listi država sa najviše milionera našla na trećem mestu.

Sada je jedna anketa sprovedena među 400 takvih milionera pokazala da njih 65 odsto želi da napusti Kinu, zemlju u kojoj su se obogatili. To najčešće znači da traže dozvolu boravka u nekoj drugoj zemlji u koju su već poslali neke članove svoje porodice. Zna se i da već više od 30 odsto ispitanih već ima takvu dozvolu. Zašto milioneri beže iz Kine? Kristin Kupfer sa instituta „Merkator“ za studije Kine u Berlinu kaže za DW da za to postoje tri glavna razloga: „Jedan je pravna nesigurnost. Drugi je potraga za drukčijim obrazovnim sistemom u kome bi mogla da se školuju deca, a treći: veoma loša ekološka situacija u Kini.“

Takmičenje „domaćina“

Svet se sve bolje prilagođava dobrostojećim izbeglicama iz Kine - specijalnim programima koji nude dozvole boravka u zamenu za investicije. Australija, SAD, ali i mnogobrojne države Evropske unije prosto se takmiče koja će primiti više bogatih klijenata iz Kine. Još 2012, Portugalija je počela svoj program zvani „Zlatna viza“: kupovina nekretnine vredne najmanje 500.000 evra se nagrađuje stalnom boravišnom dozvolom. 90 odsto podnosilaca odgovarajućih zahteva dolazi iz Kine ili Hong Konga.

U septembru prošle godine, Španija je uvela gotovo identičan program. Grška i Kipar, koje takođe potresa kriza, svoje boravišne dozvole daju već i za kupovinu nekretnina u vrednosti od 250.000 evra. A Mađarska privlači investitore programom izdavanja dozvole boravka svima koji uplate najmanje 250.000 evra u poseban državni fond oročen na pet godina. Čak je i imućna Holandija pribegla istom triku, ali onaj ko želi stalni boravak u toj zemlji mora da investira 1,25 miliona evra u lokalnu privredu.

Most zvani Hong Kong

Pri svemu tome, izgleda da nije nikakav problem to što kineski zakoni ne dozvoljavaju da se iz zemlje iznese više od 50.000 dolara godišnje. Kristin Kupfer ukazuje na nedavna otkrića u vezi sa čuvanjem novca u takozvanim poreskim oazama: na takvim mestima je samo u zemljama Karipskog arhipelaga registrovana 21.000 fiktivnih firmi čiji su vlasnici - Kinezi. Mnogo novca se iz Kine odliva i preko Hong Konga.

U samoj Kini kritički prate ove trendove superbogatih, a za to je kriva široko rasprostranjena korupcija. Profesor Žu Sjaoženg sa Pekinškog narodnog univerziteta to ovako rezimira: „Deng Sjaoping je rekao da izvestan broj ljudi sme da se obogati, ali da to bogatstvo treba steći poštenim radom. Ali, veliki broj superbogatih je svoj imetak stekao nepotizmom, proneverom državnog kapitala ili špekulacijama, a sada hoće da taj novac obezbede u inostranstvu.“

Nedostatak pravne sigurnosti u Kini, međutim, na bekstvo primorava i one koji su legalno zaradili novac. Takva je, na primer, preduzetnica Žang Lan. Ona je svojim lancem restorana „Saut bjuti“ zaradila čitavo bogatstvo. Bila je čak poslanica Političke savetodavne konferencije kineskog naroda u Pekingu. Prošle godine se ispostavilo da ona pored kineskog ima i kanadski pasoš. Otada stalno trpi žestoke napade preko interneta. Doduše, ima i onih koji priznaju da bi i sami okrenuli leđa Kini - samo kad bi mogli.

Autor: Matijas fon Hajn / sb
Odg. urednik: Ivan Đerković