Otvorene granice u Evropi?

Dugi redovi pred ulazom u „Swiss Alpine School“ u Davosu. Bezbednosne kontrole su vrlo stroge. Gosti na podijumu su predstavnici politike i međunarodnih organizacija. Među njima su i švajcarska predsednika Simoneta Somaruga, visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš i nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer.

Svetski ekonomski forum je otvoren samo za akreditovane učesnike, ali „Otvoreni forum Davos 2015“, koji se održava paralelno, otvoren je za svakog. Švajcarci su rešeni da iskoriste tu priliku. Neki su ovamo putovali i stotine kilometara, a neki dolaze iz bliže okoline. Aula je prepuna, ima mnogo mladih ljudi. Švajcarska televizija uživo prenosi diskusiju koju vodi generalni direktor DW Peter Limburg. „Otvorene granice – neizbežne ili nepotrebne?“ To je pitanje o kome se diskutuje večeras.

Dramatične brojke

Podaci koje je komesar UN za izbeglice predstavio na samom početku su – šokantni. Po njegovim rečima, trenutno u svetu ima 50 miliona izbeglica. To je najveći broj posle Drugog svetskog rata. „Godine 2013. je širom sveta svakog dana 32.000 ljudi napuštalo svoje domovine zbog sukoba.“

Peter Limburg je postavio pitanje: mora li Evropa da otvori granice i primi još više izbeglica? Švajcarska predsednica Somaruga je odgovorila jednim „da“ i jednim „ali“. „Da, granice moraju biti propustljive“, rekla je, i dodala: „ali mora biti garantovana i bezbednost tih granica, a izbeglice bi trebalo ravnomerno rasporediti po Evropi.“

Siromaštvo ili progon

O toj temi je govorio i nemački ministar unutrašnjih poslova De Mezijer. On tvrdi da najveći broj izbeglica stiže u samo šest evropskih zemalja, mađu kojima su Nemačka, Švajcarska, Švedska i Austrija. U Nemačku, kaže, dolazi i veliki broj ekonomskih izbeglica. To su ljudi koji se nadaju boljem životu u zemlji koja je bogatija od njihove, ali, „siromaštvo nije osnov za dobijanje azila. To mora biti jasno - samo tako možemo da održimo pozitivan stav građana.“

Od januara do jula 2014. u Nemačkoj je podneto više od 94.000 zahteva za azil. Moguće je da će broj zahteva u čitavoj godini premašiti i 200.000. To je najveći broj u poslednjih nekoliko godina. Nemačka vlada, podvukao je De Mezijer, smatra da izbeglicama sa ratnih područja kao što je Sirija treba pružiti svaku moguću pomoć.

Teška situacija u susednim zemljama

Visoki komesar za izbeglica Antonio Gutereš prenosi da je situacija u zemljama koje okružuju krizne regione posebno dramatična. Tako je Turska primila gotovo dva miliona izbeglica iz Sirije. Broj izbeglica se dramatično povećao i u Jordanu i Libanu, zemljama koje smatraju da ih je međunarodna zajednica ostavila na cedilu.

Švajcarska predsednica je i sama posetila prihvatilišta za izbeglice u Jordanu i Libanu i kaže da je šokirana onim što je tamo videla te da su higijenski uslovi posebno loši. Zato njena zemlja pokušava da pomogne tim ljudima na planu infrastrukture. „Moramo pružiti podršku državama koje su direktno pogođene talasom izbeglica“, naglasila je Simoneta na Otvorenom forumu: „pogrešno je mišljenje da svi žele da dođu u Evropu“.

Odbojan stav prema izbeglicama

Doduše, među građanima Švajcarske trenutno su prisutne i velike rezerve kada je reč o sve većem broju izbeglica i potražilaca azila u toj zemlji. Zbog toga je postupak rešavanja njihovih zahteva ubrzan. Somaruga je prošlog leta čak pozvala neke evropske ministre unutrašnjih poslova u Švajcarsku da bi ih informisala o novim merama: ubuduće niko ne bi smeo da čeka na rešenje zahteva za azil duže od tri meseca. Oni koji dolaze iz ratnih zona na rešenje neće čekati duže od nekoliko dana - ostali bi, međutim, isto tako po kratkom postupku mogli biti odbijeni.

Sprečavanje uzroka

Iz publike se čulo i pitanje: zašto se stalno govori samo o posledicama izbegličkih talasa? „Morali bismo da govorimo i o uzrocima“, rekao je jedan stariji Švajcarac u prepunoj auli i za to dobio aplauz. Jedan drugi posetilac je pozvao prisutne na demonstracije na kojima će u subotu u Davosu građani biti zajedno sa izbeglicama.

Diskusija je potrajala gotovo dva sata, a posle se nastavila – ispred vrata. Neki su delili letke i pozivali na solidarnost sa izbeglicama; ostali su produbljivali raspravu u grupama koje su se razišle po gradu.