Otac nenasilnog otpora

Knjiga Džina Šarpa ima samo 93 stranice, ali njena moć oseća se u celom svetu. Od Burme do Bosne i od Egipta do Zimbabvea, svuda se primenjuju Šarpove praktične preporuke o tome kako se sprovodi mirna revolucija bez krvoprolića. U Srbiji, aktivisti „Otpora“ zasnovali su svoje nenasilne akcije na Šarpovim idejama.

Najvažniji savet mu je da se akcije temeljno isplaniraju, jer postoji mnogo načina kako da se autoritarnim režimima kaže „ne“. „Potrebno je dobro istražiti prirodu režima i pronaći njegove slabe tačke. Svaka diktatura ima svoje slabosti“, kaže Šarp.

Svoju knigu „Od diktature do demokratije“ Džin Šarp je napisao 1993. godine, nakon putovanja u Mjanmar, tadašnju Burmu. Od tamošnjih disidenata u tajnosti je naučio 198 metoda nenasilnog otpora: od bojkotovanja izbora i štrajka glađu do prepoznavanja trenutka kada treba odbiti saradnju sa vlastima.

Nije tačno da je sve u oružju

Umesto nasilja, Šarp se zalaže za mirnu borbu za pravo na slobodu. Celog svog života on se bavio nenasilnim otporom, kroz izučavanje dela Mahatme Gandija i Martina Lutera Kinga. Za vreme korejskog rata bio je regrutovan. Odbio je da se javi i zbog toga odslužio devetomesečnu zatvorsku kaznu. Sledila je tridesetogodišnja predavačka karijera na Harvardu.

Godine 1973. objavio je svoje najvažnije delo: „Politika nenasilne akcije“. Džin Šarp je tih i neprimetan mislilac, čiji saveti su primenjeni na mirnim protestima širom sveta, između ostalog u Ukrajini, Srbiji i Egiptu. On tvrdi da nenaoružani ljudi u nasilnom režimu imaju snagu da izvrše promene režima. „Mišljenje da nemaš moći ukoliko nemaš oružje nije tačno“, kategorično tvrdi Šarp.

Njegove poruke obišle su svet. Režimi u Venecueli i Burmi proglasili su ga za agenta CIA koji želi da izazove nemire. On se tim optužbama smeje i potvrđuje svoj višedecenijski stav da nikada neće sarađivati sa bilo kojom vladom, pa bila to i njegova, čak i ako bi mu bio potreban novac. Umesto toga, on priprema svoju novu knjigu i gaji orhideje u svojoj maloj bašti u istočnom Bostonu.

Autori: Nikol Markvald / Ognjen Cvijanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković