Ostavljena gastarbajterska deca

Dok je istraživala za jedan dokumentarni film, režiserka Aleksandra Gulea je upoznala devetogodišnjeg dečaka, koji je bio pobegao od kuće. Reč je o sinu jednog rudara iz podnožja rumunskih Karpata. Aleksandra Gulea, koja je i sama rođena Rumunka, nekoliko godina je pratila sudbinu tog dečaka i održavala kontakt s njim. Tako je saznala da je prvo završio u sirotištu, pa se vratio kući, a zatim naizmenično boravio u domu za invalide ili u bolnici. Danas taj dečak danas ima 18 godina i živi u Italiji.

„Njegovim očima sam bila u stanju da vidim svet jednog usamljenog deteta u svim njegovim oblicima“, kaže režiserka, koja danas živi u Rumuniji, Nemačkoj i Francuskoj, a koja je studirala u Bukureštu, Parizu i Minhenu. Susret s tim dečakom ju je inspirisao za igrani film, rumunsko-nemačko-francusku koprodukciju „Matej – rudarsko dete“ (rumunski: Matei Copil Miner), koji je svoju nemačku premijeru imao na ovogodišnjem Međunarodnom ženskom filmskom festivalu u Kelnu.

Siromaštvo iz podnožja Karpata

Režiserka i autorka pošla je tragom dece koju roditelji, zbog rada u inostranstvu, ostavljaju u domovini: u najboljem slučaju kod baba i deda, ali često i samo pod nadzorom komšija. I u Rumuniji, kao i u mnogim drugim zemljama, ima regiona u kojima se proizvodnja gasi, ljudi masovno ostaju bez posla. Tako je i u podnožju Karpata gde se nekada živelo od rudarstva.

Matej, glavni junak filma, ostao je da živi kod dede u rudarskom naselju Uričari, nakon što su njegovi roditelji otišli na rad u Italiju. On je strastveni posmatrač prirode – voćnjaka koje njegov deda s ljubavlju neguje i insekata koje pažljivo skuplja i istražuje. Između njega i dede nastaje poseban odnos, koji se drastično menja kada Mateja izbace iz škole.

Reč je o školi u kojoj je autoritarni obrazovni sistem komunizma još uvek prisutan i u kojoj se deca oštro kažnjavaju. Deda je istog kova, odobrava takav strog način vaspitanja, pa dečaka silom pokušava da izvede na pravi put. Matej beži od kuće i priključuje se jednoj školskoj ekskurziji za Bukurešt. Tamo sebi ispunjava veliku želju i ulazi u prirodnjački muzej. Kada se vratio iz Bukurešta, zatiče dedu na samrti.

Dece kao što je Matej ima mnogo. Statistički gledano, najviše je moldavskih roditelja koji svoju decu ostavljaju u domovini: prema podacima Svetske banke, najmanje četvrtina stanovništva Moldavije radi u inostranstvu.

Beda i simboli kapitalizma

Aleksandra Gulea odlučila je da ne radi s rumunskim kamermanom: „Želela sam svež pogled na stvari, nekoga ko ne zna dobro Rumuniju, čak nekoga ko je prvi put u zemlji.“ Takav neko je bio Nemac Rajnhold Foršnajder.

Film oduševljava snažnim slikama, potresnom pričom dečaka i neobičnim kontrastima: idilični obronci prekriveni snegom, uredni voćnjaci i oronule fasade kuća. S jedne strane siromaštvo i nezaposlenost, a s druge strane simboli kapitalizma: na primer markirana odeća, koju deca dobijaju od roditelja sa zapada. Ili kutija sa zaštitnim znakom jednog poznatog proizvođača čokolade u koju Matej stavlja povređenu pticu i tako je sa sobom nosi u Bukurešt i potom sahranjuje u reci Dambovita.

Talentovani mladi glumac Aleksandru Čuli, koji glumi Mateja, potiče iz iste doline kao i lik kojeg glumi i prvi put je stajao pred kamerama. Problem ostavljene dece mu je poznat iz priča mnogih prijatelja i poznanika. „Za tu decu je to u međuvremenu normalno stanje“, kaže autorka i režiserka filma „Matej – rudarsko dete“, Aleksandra Gulea. Zato je to priča o deci koja nenormalno prihvataju kao datost jer nemaju drugog izbora.

Autori: Medana Vajdent / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević