Ostala je jedino ljudska solidarnost

Sudeći po aplauzu koji je film pobrao nakon projekcije, a zatim i filmska ekipa na konferenciji za novinare, čini se da je Berlinale sedmog dana održavanja dobilo svog tajnog favorita za jednu od nagrada. Pritom je, prema rečima samog redatelja Danisa Tanovića, zapravo i samo svrstavanje u glavni program ovogodišnjeg Berlinala čudo, ali i velika čast za filmsku ekipu.

Mikro-budžet

Od ideje pa do realizacije filma prošlo je svega nekoliko nedelja, film je koštao, za današnju filmsku industriju nepojmljivih, 30-ak hiljada evra, a u finansiranju je učestvovalo nekoliko producentskih kuća. Kao što mu i samo ime govori, najnoviji Tanovićev film gotovo dokumentarnim jezikom prati nekoliko dana u životu romske porodice Mujić-Alimanović, koja preživljava u jednom selu u tuzlanskom kantonu sakupljajući staro gvožđe. Dokumentarnom tonu filma je doprinela i činjenica da protagonisti te istinite priče u filmu glume sami sebe.

Za priču o Senadi Alimanović, kojoj su krajem 2011. u jednoj bolnici odbili da pruže medicinsku pomoć zbog toga što nije zdravstveno osigurana te joj je time život doveden u opasnost, Tanović je saznao pre godinu dana iz novina, kada je ta priča kružila medijima regiona. Kolikogod su mediji na jugoistoku Europe svakodnevno puni jezovitih, socijalnih priča, vest o Romkinji koja je gotovo izgubila život jer je „direktor bolnice“ insistirao da operacioni zahvat odstranjivanja mrtvog ploda mora prethodno da se plati (980 konvertibilnih maraka) iskače iz mora sličnih događaja.

Nikom nije lako, ali Romima je najteže

Nakon što je Tanović čuo tu potresnu priču nazvao je svoju producentkinju Amru Bakšić-Čamo i tako se stvorila ideja da se po njoj napravi film. I to, kako kaže sam Tanović, što je autentičnije moguće. „Meni je stvarno stalo do toga da prikažem njihov život onakav kakav jeste, jer kad neko vidi njihov život onakav kakav zaista jeste, oseti se nekako bliže svemu tome“, kaže Tanović.

Iako se u filmu radi o jednoj romskoj porodici kojoj je uskraćena pomoć, reditelj je hteo da ukaže i na opštu situaciju koja vlada u Bosni i Hercegovini više od deceniju i po nakon rata: „Situacija se svima pogoršala u Bosni i Hercegovini . Nisam ja tu posebno izdvajao romsku populaciju. Kome je dobro u Bosni? Osim par političara, ratnih kriminalaca i mafijaša. Ostali jedva sastavljaju kraj s krajem. A Romi su naravno najugroženiji“, rezignirano govori Oskarovac Tanović.

Da nije solidarnosti BiH ne bi preživela

Pa ipak, u filmu dolazi do izražaja nešto što je Tanović nazvao ljudskom solidarnošću i bez koje, kako kaže, Bosna i Hercegovine ne bi preživljavala. U pomoć očajnoj romskoj porodici pristižu razne nevladine organizacije, a i solidarnost unutar same romske zajednice je bezgranična.

Uprkos kritici zdravstvenog sistema koji jednoj ženi u životnoj opasnosti odbija da pruži pomoć (dotična bolnica u kojoj je odbijena pomoć se nalazi na području Federacije), ekipa filma, kako kaže producentkinja Amra Bakšić-Čamo, nije imala nikakvih problema prilikom realizacije: „Ne može se reći da smo imali probleme. Svi smo mi svesni u kakvom društvu živimo. Mi smo čak dobili novac od državnog fonda, uprkos tome što smo obrađivali takvu temu“, kaže Bakšić-Čamo.

Realna slika, a ne „mjuzikl –Romi“

I, kako je na kraju konferencije za novinare izjavio Čedomir Kolar, jedan od producenata filma, „vreme je da Evropa napokon vidi realnu svakodnevicu Roma na Balkanu, a ne samo mjuzikle u kojemu pripadnici tog naroda plešu i zabavljaju“. Novinari su se nasmejali znajući dobro na šta i koga se misli.

Autor: Nenad Krajcer, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković