Oprezni reformator: kralj Abdulah

U konzervativnoj Saudijskoj Arabiji, promene se dešavaju kao na usporenom snimku. To je znao i kralj Abdulah, koji je veoma oprezno okretao i podešavao šrafove društvenog uređenja svoje zemlje. U radikalne reforme se nije upuštao.

Abdulah inb Abdulaziz al-Saud bio je šesti kralj od osnivanja saudijske monarhije. No, sam je pripadao još drugoj generaciji kraljevske porodice. U toj velikoj pustinjskoj državi, sinovi ne nasleđuju tron od oca, već na njega stupaju braća osnivača države Abduklaziza ibn Sauda, koji je preminuo 1953. On je imao više od trideset sinova. Kada je Abdulah postao kralj 2005. godine, imao je više od 80 godina.

Odgajen je u duhu tradicionalnog islama. Kao i drugi prinčevi, bio je angažovan na državnim poslovima. 1962. je preuzeo komandu nad Nacionalnom gardom. Kasnije je postao drugi, a zatim i prvi zamenik šefa vlade. U apsolutističkoj saudijskoj monarhiji, kralj je istovremeno i premijer, a princ prestolonaslednik je njegov zamenik. Kada je Abdulahov polubrat i prethodnik na funkciji, kralj Fahd, zbog teške bolesti morao da se povuče sa trona, Abdulah je 1996. praktično preuzeo njegove poslove.

Regionalna sila

Na spoljnopolitičkom planu, Abdulah je nastavio da gradi pozicije saudijske Arabije kao regionalne sile. Pri tome je najviše nastojao da suzbije uticaj Irana. To je postalo jasno i u sirijskom građanskom ratu. Rijad je podržavao pobunjenike, sa namerom da svrgne proiranski režim sirijskog predsednika Bašara al Asada i tako oslabi Teheran.

Kao saudijski kralj, Abdulah je bio i „čuvar obe svete džamije“. U njegovoj zemlji se nalaze dva najvažnija mesta za islam – Meka i Medina. Svake godine, u Meku dolaze milioni muslimana iz čitavog sveta. Zbog toga i saudijski vladari imaju posebnu ulogu u islamu.

Saudijci imaju specijalnu poziciju zbog svoje odanosti vahabizmu kao vrlo rigoroznom tumačenju islama. Država, bogata privatna lica i poluzvanične fondacije izvoze tu beskompromisnu verziju religije i u druge zemlje. Posle napada na Njujork i Vašington od 11. septembra 2001, kraljevstvo je optuženo da podržava radikalni islamizam u svetu. U Saudijskoj Arabiji čak i najmanje reforme lako nailaze na otpor ultrakonzervativnih predstavnika religije. Zato je Abdulah smenio više protivnika svojih reformi.

Prva žena u vladi

Kritikovali su ga i zbog opreznog uvođenja žena u javne poslove. Nakon što su saudijski muškarci dobili pravo glasa na lokalnim izborima, i žene bi trebalo da dobiju pravo glasa na takvim izborima od 2015. godine. Abdulah je, osim toga, 2009. prvi put dodelio jednoj ženi funkciju u vladi. Zamenica ministra obrazovanja je bila nadležna za žene u zdravstvenom sistemu u kome je striktno odvojeno staranje o muškarcima i ženama. I savetodavno telo – Šuru – Abdulah je otvorio za ženske članove. Pri tome je kritičarima uputio jasne reči: „Uravnotežena modernizacija je važan zahtev koji odgovara našim islamskim vrednostima. U našem vremenu nema mesta za one koji mnogo oklevaju i nemaju hrabrosti.“ No, sa promenama se nije išlo predaleko. Ni za vreme njegove vladavine, žene nisu dobile pravo da voze motorna vozila. Saudijska Arabija je jedina zemlja na svetu u kojoj to nije dozvoljeno.

Njegove reforme, osim toga, nikada nisu ograničavale apsolutna ovlašćenja monarha. Savetodavna šura nema gotovo nikakav uticaj. Kritike na račun kraljevske kuće i islama su tabu. Zahtevi za daljim reformama se krivično gone kao napadi na državni poredak. Kritičarima se izriču surove kazne – tako je bloger Raif Badavi prošle godine osuđen na deset godina zatvora i 1000 udaraca motkom.

U Saudijskoj Arabiji nije mogao da se oseti ni najmanji dašak Arapskog proleća. Svaki protest protiv pojava kao što su nepotizam ili korupcija zabranjuje se ili ga brutalno guše jake policijske snage. Saudijske trupe su čak upale u Bahrein da bi zaštitile tamošnju kraljevsku kuću od razjarenih demonstranata. Pri tome je trebalo sprečiti i da nezadovoljstvo pređe u Saudijsku Arabiju. Naposletku, Abdulahu, kao i njegovim prethodnicima, uvek je bilo najvažnije da očuva sopstvenu dinastiju.