Operska diva u zamci propagande

Uz tek malo oklevanja, sopranistkinja svetskog glasa prima u ruku crvenu zastavu sa plavim dijagonalama, zastavu samoproglašene „Novorusije“ na istoku Ukrajine. U kadru je i Oleg Zarjov, vođa separatista koji je i postavio zastavu pred umetnicu. Kasnije je preko društvenih mreža uz snimak ceremonije, to protumačio kao dokaz da je i Ana Netrebko (43) ovog ponedeljka (8.12.) u jednom luksuznom hotelu u Sankt Peterburgu „pozdravila zastavu Novorusije“.

Operska diva je vođi separatista predala i ček na milion rubalja (oko 15.000 evra), koji je poklonila pozorištu Donjecka. Ali sve je postalo političko pitanje jer Netrebko svoj novac nije predala kulturnim radnicima tog grada, već Zarjovu, koga Ukrajina smatra teroristom.

Na ovaj ili onaj način ta akcija izazvala je ogromnu pažnju u svetskoj javnosti. Njen agent, Mihael van Almsik je, nakon brojnih protesta, sve to pokušao da relativizuje. On je preneo izjavu umetnice da je „htela da pomogne i podrži prijatelje u umetnosti novčanim prilogom, zato što veruje u snagu umjetnosti u vremenima sukoba i krize“. „Doprinos je“, kako je rekla, „predat zvaničnoj osobi kako bi bila sigurna da će on nesmetano stići do cilja – pozorišta u Donjecku“. Ona je pritom naglasila da „ta donacija nije nikakav politički čin“.

Umetnici u službi Putina

Ipak, to nije prvi put da sopranistkinja deluje politički u svojoj domovini Rusiji, i to redovno na strani tamošnjeg predsednika Putina. I violinista Gidon Kremer smatra da je to bila „potpuno svesno i političko delovanje“. „Umetnici bi trebalo da šire mir i harmoniju. Šteta je što se od jednog od najlepših glasova na svetu čuju i takvi sumnjivi tonovi“, smatra taj violinist poreklom iz Letonije.

Još uoči predsedničkih izbora 2012, operska pevačica je svoje zemljake podsetila da „nema alternative“ povratku Putina na čelo Rusije, a njen glas podrške čuo se i kada je Rusija okupirala Krim. Tom prilikom je, naime, ruski dirigent Valerij Gergijev ruskom Ministarstvu kulture poslao pismo podrške aneksiji Krima, a njega je potpisao i čitav niz drugih umetnika ruskog porekla koji danas deluju na svetskim pozornicama. Tu je, osim operske dive Netrebko, svoj potpis stavio i pijanista Denis Macusev, violinista i dirigent Vladimir Spivakov, sopranistkinja Hibla Gerzmava, baš kao i operska legenda Elena Obrazcova.

Sve su to umetnici koji se podjednako rado fotografišu sa Putinom, baš kao što i redovno nastupaju na pozornicama Zapada. Ana Netrebko spada među vrhunske operske zvezde i za veče u Bečkoj operi dobija honorar od oko 15.000 evra, a u njujorškoj Metropoliten operi oko 17.000 dolara. Sledeće godine nastupiće i u Državnoj operi Bavarske, baš kao i u Bečkoj operi, i veliko je pitanje da li će ta njena politička akcija imati nekih posledica po na njenu karijeru. Bečka opera na takvo naše pitanje nije ništa odgovorila, a u operi u Minhenu su svoje ćutanje opravdali činjenicom da je direktor „trenutno bolestan i nedostupan“.

„Sramota“ i „bravo Ana“

Istovremeno, nemački javni servis ZDF planira da već 28.12. prenosi operetu „Princeza čardaša“ iz Drezdena sa Anom Netrebko i iz uredništva su nas informisali da „ZDF ne vide da postoji povod za promene među izvođačima u Drezdenu“.

Međutim, na stranici operske pevačice na društvenoj mreži ređaju se kritike, odnosno izjave da bi „trebalo da se stidi“ i da je „bolje da se drži pevanja a ne da se meša u politiku“, baš kao i izjave pohvale i podrške. Kao što se može i očekivati, mediji u Rusiji takođe su puni hvale za pevačicu. List „Moskovski komsomolec“ piše: „Bravo Ana, nadamo se da se zbog toga nećeš naši na udaru zapadnih sankcija.“

Ne čude ni burne reakcije iz Ukrajine. Kijev jeste obustavio finansiranje pozorišta u Donjecku, ali, kako se navodi, baš zbog separatista i tvrdnji da „to više nije Ukrajina“. Tatjana Lukina, direktorka nemačko-ruskog kulturnog udruženja MIR iz Minhena pak tvrdi: „Umetnike bi trebalo ocenjivati prema njihovom talentu, a ne prema njihovim političkim izjavama. Pogotovo ne u nekom demokratskom društvu.“ Ipak, s obzirom na najmanje 4.000 žrtava sukoba na istoku Ukrajine, čini da je i umetnike sve teže tako posmatrati.