Opasnosti besplatnog interneta

Mnoge internet kompanije služe se raznim trikovima kako bi saznale što više detalja o navikama svojih korisnika. Primera radi, jedna firma koja nudi softver za zaštitu prilikom korišćenja interneta, od svojih korisnika traži unošenje podataka o imenu prvog deteta ili kućnog ljubimca u zamenu za pristup besplatnom internetu. Da li je reč o marketinškom triku ili je korisnik interneta u javnim mrežama zaista siguran?

Dete u zamenu za besplatni internet

Šon Salivan je savetnik za bezbedan internet kompanije F-Secure, koja je napravila eksperiment i utvrdila koliko je bežični internet u javnim mrežama siguran za korisnike. „Napravili smo hotpost (internet čvorište) uz pomoć mobilnog modema za širokopojasni internet sa baterijom, koja traje osam sati, i jednim laptopom“, kaže Saliven. „Sve smo to umotali u gumene trake.“

Tako je u centru Londona preko noći zaživela još jedna besplatna internet mreža, nazvana logično Free wi-fi. Korisnicima je ponuđeno da se informišu o uslovima korišćenja, pre nego li se uloguju. Među pravilima je bila i klauzula: u zamenu za besplatan internet, korisnik se obavezuje na prebacivanje starateljstva nad svojim prvim detetom našoj kompaniji – za sva vremena. Šest korisnika je pristalo na uslove korišćenja besplatnog interneta, čak i pored dodatnog objašnjenja: prodaja dece u zamenu za besplatne usluge je u suprotnosti sa politikom društva, ali ta klauzula ne važi u eventualnom sudskom postupku.

Eksperiment je protekao uspešno: 250 korisnika se ulogovalo, a 33 je aktivno koristilo besplatan Wi-Fi internet. Pohranjeni podaci nisu zloupotrebljeni, tvrde u ovoj kompaniji, mada priznaju da su sačuvana sva korisnička imena i lozinke. „To je ključ za veliko carstvo“, dodaje Salivan.

Nesigurni tinejdžer

Bežični internet je početkom septembra napunio 15 godina. Nažalost, i dalje je prilično nebezbedan. Ali kako je to moguće? „Wi-Fi nije bio zamišljen da pokriva velike oblasti“, odgovara Salivan. Osmišljen je da bi većim lokalima i firmama omogućio komunikaciju bez razvlačenja kablova. Međutim, namena se neplanirano promenila.

Čak i zvanično sponzorisane mreže ne važe za preterano bezbedne, tvrdi Bernd Štrehuber, direktor organizacije INKA, koja je u čitavom Karlsrueu obezbedila besplatan bežični internet.

Javne mreže su po prirodi nebezbedne, dodaje Štrehuber. „Vi samo vidite SSID ili samo naziv mreže i ne preostaje vam ništa drugo nego da toj mreži verujete.“

Stručnjaci poput Salivena smatraju da je tržište odgovorno za propuste u bezbednosti. „Suočavamo se sa prezasićenim tržištima koja ne znaju za granice. Sve se vrti oko borbe za korisnike među kompanijama. A kada imate takvo okruženje, teško je težiti inovacijama i rešenjima.“

Bezbednost na prvom mestu

Programeri bežične KA-WLAN mreže u Karlsrueu su omogućili blokiranje nesigurnih nekriptovanih POP3 i IMAP portova, onih koji su firmi F-Secure omogućili da zabeleže korisnička imena i lozinke građana, koji su pristupili javno mreži u Londonu. „Ali to je samo kap u moru“, kaže Štehuber, jer korisnici razmenjuju podatke preko mnogih portova. Na posletku, na korisniku je da obezbedi svoj lične podatke. Oni su ti koji treba da ulože napor i svaki put provere da li pristupaju recimo elektronskoj pošti preko bezbednih konekcija. Ali u tom slučaju neke prepreke ostaju nepremostive. „Mehanizmi koji omogućavaju kriptovanje podataka su komplikovani, glomazni i teški za razumevanje“, objašnjava Štehuber.

Instaliranje virtuelne privatne mreže (VPN) bi moglo da obezbedi daleko veću bezbednost ličnih podataka, a upravo je to ideja programera firme F-Secure. Međutim, za mnoge korisnike bi to moglo da bude preskupo, tvrdi Troels Oerting, šef Evropskog centra za sajber-kriminal pri Evropolu. „Moje mišljenje je da bi većina mobilnih operatera tako nešto trebalo da ponude besplatno.“ Ta javna odgovornost bi čak mogla biti regulisana zakonski, na nivou čitave Evropske unije, dodaje Oerting. Veliki operateri poput T-Mobile i Orange bi mogli da počnu sa pružanjem VPN usluga i tako podstaknu konkurenciju.

Upad u javne mreže je sasvim moguć

Dobra alternativa bežičnom (Wi-Fi) prenosu podataka jeste mobilna telefonija, koja je značajno bezbednija, kaže Salivan i podseća da je brzina mobilnog interneta sve kvalitetnija i veća, što je u međuvremenu omogućila 4G mreža.

Ali dok ona ne zaživi u svim urbanim sredinama, na korisnicima je da prilikom korišćenja javnih bežičnih internet mreža zaštite svoje podatke. Ipak, na tom planu se neće mnogo promeniti, ukoliko se u Nemačkoj ne budu organizovale akcije poput one koju je F-Secure izveo u Londonu – doduše nešto transparentnije.