„Opasni jer ne mogu da se kontrolišu“

DW: Koliko su opasni džihadisti koji se iz Sirije ili Iraka vraćaju u nemačku i druge evropske zemlje?

Marvan Abu-Tam: Problem sa povratnicima je najpre takav da su oni još pre odlaska u rat bili radikalizovani, pa su tamo otišli. Pretpostavljam da će deo njih da se razočara i da će čak odustati od džihadističkih ideja. Drugu grupu čine oni povratnici iz rata koji su opasni jer su razvili mržnju prema zapadnom načinu života kada su odlučili da odu, a tamo su se suočili sa smrću, videli su mrtve ili su i sami ubijali. Dakle, osim uzroka radikalizovanja oni su još i traumatizovani, a imaju vojnu obuku. Čak i kada nemaju neki nalog da izvrše napade, oni su opasni, jer su izvan kontrole. Treću grupu čine oni kojima je naloženo da se vrate u Evropu kako bi preneli „džihad“ u zapadna društva. Oni su posebno opasni, jer već planiraju nasilje.

Da li institucije zadužene za bezbednost mogu da ih stave pod kontrolu?

Situacija je nepregledna, pošto ima i onih, za koje nadležne institucije uopšte ne znaju da su otputovali na Bliski istok i da se bore. To je četvrta, najmanja grupa. Oni mogu ovde da rade, a da ih ne primete. To su očiti rizici za ovdašnja društva.

Služba ustavne zaštite navodi brojku od 450 džihadista, koji sui z nemačke otišli u Siriju. Da li je nezvaničan broj veći?

Grupa onih za koje ne znamo je verovatno veća od grupe koju smo primetili. Problematično je da je putovanje u Siriju, u poređenju, recimo sa Avganistanom, relativno jednostavno. Kada ljudi otputuju iz nemačke u Tursku, oni su neupadljivi, jer to isto čini mnogo ljudi. Ne možete kontrolisati ko tamo ide na odmor, a ko namerava da se uputi prema sirijskoj granici.

Da li su se po vašim saznanjima neki džihadisti zaista vratili sa nalogom?

Napadač u jevrejskom muzeju u Briselu, recimo. Taj Francuz nije bio bilo ko, znamo na osnovu iskaza svedoka, da je on u Siriji učestvovao u otmicama francuskih građana. Znači, on je tamo smišljeno radio protiv francuskih interesa. Stoga moramo pretpostaviti da se u Evropu vratio sa odlukom da izvrši napad. Imamo u nemačkoj grupu iz Zauerlanda, koja je otišla u pravcu Avganistana, ali je tamo dobila naređenje da se vrati u nemačku i pripremi napad. To su primeri da se povratnicima davale instrukcije da napadnu zemlje u koje se vraćaju.

Da li će se povećati opasnost ako „Islamska država“ potpadne pod još veći pritisak?

Kratkoročno, svakako da. Ja bih čak pošao od toga da bi „islamska država“ mogla strateški slati svoje borce da ovde izvrše atentate. Treba biti svestan činjenice, da se ovi borci razlikuju od Al Kaidinih. Al Kaida je regrutovala uglavnom Arape iz Golfskog zaliva, koji nemaju evropska državljanstva. Setite se da skoro ni jedan atentator od onih koji su izvršili napad 11. septembra 2003. Nije imao evropski pasoš. Ovi koji se bore u Siriji i Iraku, ili su poreklom Evropljani, ili su iz emigrantskog miljea, ali imaju evropska državljanstva, dakle, oni su Francuzi ili Nemci. Njima je mnogo jednostavnije da se vrate u zapadna društva, i da tamo ispune nalog širenja terora, naročito ako nije registrovano da su otišli u rat.

Da li je učešće zapadnih država u borbi protiv „Islamske države“ povećalo rizik od terorističkih napada?

Kratkoročno, mislim da jeste i da je angažman Evropljana i zapadnog sveta u Iraku i Siriji doprineo povećanju opasnosti od atentata. S druge strane, trebalo bi da se kaže, da Al kaida i njoj bliske organizacije, „Islamska država“, „Al nusra“ ionako imaju logiku da udare gde god mogu. Opasnost se povećala, ali je od početka prisutna.

Da li može doći do povratničkog talasa ako se promeni situacija „Islamske države“.

U Avganistanu smo opazili, da je bilo povratka. Međutim, tamo ionako imamo situaciju da se određene grupe sele od jednog do drugog žarišta. Još se ne može predvideti da li će zapadne aktivnosti dovesti do potpunog potiskivanja „Islamske države“, ali to je malo verovatno. Amerikanci kažu da je potrebno da prođu tri godine, dok ne oslabe „Islamsku državu“. Ne bih rekao da će doći do talasa povratka.

Marvan Abu-Tam je u Krinimalističkom uredu nemačke savezne države Rajnland-Falc zadužen za „politički motivisan kriminal“. Diplomirao je na temi islamistički terorizam.